Избори за Европски парламент: ЕПП и даље главна, Макрон распустио скупштину, изненађење у Финској
Бирачи у 21 земљи ЕУ, укључујући Француску и Њемачку, закључују четвородневне изборе за Европски парламент, за које се очекује да ће политику која ће се водити, помјерити удесно и повећати број евроскептичних националиста, пише РТС.
Европска народна партија (ЕПП) десног центра освојила је највише гласова на изборима за Европски парламент, али су десничарске и крајње десничарске групације повећале број мандата, показују први резултати новог сазива ЕП, који су објављени на основу излазних анкета неколико држава чланица ЕУ.
Предсједница Европског парламента Роберта Мецола представила је прве резултате избора на основу излазних анкета, које показују да ће ЕПП имати 181 посланика, док је у претходном сазиву имала 176.
На другом мјесту су социјалисти и демократе који ће имати 135 посланика, за четири мање него у претходном сазиву, што значи да ће ове двије групације остати традиционално највеће у ЕП.
Као што су и предвиђале анкете, групација либералних партија Обновимо Европу и групација Зелених забиљежиле су значајне губитке на изборима за ЕП.
Обновимо Европу ће имати у новом сазиву, ако је судећи по излазним анкетама, 82 посланика, док је раније имала 102, а Зелени ће имати 53, док су раније имали 72.
Излазне анкете показују да су десничарске и крајње десничарске странке оствариле успјех на изборима, па ће тако Идентитет и демократија имати 62 посланика, док су раније имали 49, а Европски конзервативци и реформисти имаће 71 место у ЕП, а раније су имали 69.
Групације Љевице имаће 34 посланика у новом сазиву, док је раније имала 37. Партије и посланици који делују самостално имаће 51, колико ће имати и друге партије.
Према првим резултатима, убједљиву побједу у Француској однијела је партија "Национално окупљање" Марин Ле Пен. Са друге стране, десница биљежи нагли пад у Финској.
Изласност бирача широм Европе била 51 одсто, прве су процјене Европског парламента.
На изборима за ЕП 2019. године износила је 50,66 одсто.
Eвропска народна партија десног центра (ЕПП) изградиће бастион против екстрема и са љевице и деснице, изјавила је предсједница Европске комисије и чланица ЕПП Урсула фон дер Лајен, која ће, како је најављено и даље обављати ову функцију.
-Ниједна већина не може да се формира без ЕПП и заједно ћемо изградити бастион против екстрема са љевице и деснице - рекла је фон дер Лајенoва, која се обратила убрзо након затварања биралишта у Њемачкој и прогласила побједу своје Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
-Имали смо фантастичну кампању, били смо одлучни, јединствени, успели смо и сада смо победили на европским изборима - рекла је предсједница ЕК.
Странке владајуће коалиције у Њемачкој, Социјалдемократска странка Њемачке (СПД), Зелени и Либерално демократска странка (ФДП) губитници су избора за Европски парламент у недјељу у Њемачкој, а крајње десна Алтернатива за Њемачку (АфД) постала је друга странка по броју гласова, а на истоку Њемачке најјача политичка снага.
Партија "Националног" окупљања Марин Ле Пен однела је убједљиву побједу на изборима за ЕП са 31, 5 одсто гласова, док је Макронов политички блок освојио скоро двоструко мање – 15,2 одсто.
Након прелиминарних резултата избора за Европски парламент, француски предсједник Емануел Макрон распустио је парламент и најавио парламентарне изборе за 30. јун и 7. јул.
-Одлучио сам да вам вратим избор за будућност парламента. Одлука је озбиљна и тешка, али прије свега је чин повјерења - рекао је Макрон у видео-обраћању након прелиминарних резултата избора.
Марин ле Пен поздравила је Макронову одлуку да распише ванредне изборе, док је Рафаел Глуксман из редова социјалиста критиковао одлуку француског предсједника.
-Спремни смо да преузмемо власт ако нам Французи дају поверење на предстојећим изборима", рекла је Ле Пенова на скупу њених симпатизера у Паризу.
Према прелиминарним резултатима, Грађанска коалиција премијера Доналда Туска узела је 38,2 одсто, опозициона странка Право и правда 33,9 одсто, а странка крајње деснице Конфедерација 11,9 одсто.
Према првим процјенама Европског парламента, Конзервативна Народна партија лидера опозиције Алберта Нуњеза Феијоа у Шпанији је узела 32,4 одсто гласова, а Социјалистичка партија премијера Педра Санчеза 30,2 одсто гласова.
Крајње десничарска партија Вокс, према првим проценама, однијела је 10,4 одсто гласова.
Према прелиминарним резултатима избора за Европски парламент у Финској је странка Национална коалиција премијера Петери Орпа освојила 24,9 одсто гласова, док је странка Лијеви савез, освојила 18,3 гласова, што је велики раст у односу на 2019. године када је освојила 6,89 одсто глсова
Највећи пад доживјела је странка Прави Финци, која је заузела друго мјесто на парламентарним изборима у априлу 2023. и која је чланица владине коалиције, а која је освојила 6,7 одсто гласова, преноси Монд.
Социјалдемократска партије, налази се на трећем мјесту са 15,5 одсто гласова, Зелена лига 11 одсто гласова.
Према наводима хрватских медија, ХДЗ-у је припало шест мандата, СДП-у четири, а по један мандат, према излазним анкетама у Хрватској добили би Домовински покрет, који засад не припада ниједној политичкој групацији, а који би се могао придружити Европским конзервативцима и реформистима те Можемо који ће бити дио Зелених.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
