Избори у Турској – ко ће плакати због црног лука, а ко ће на Мјесец

Предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган изборе је расписао на таласу спољнополитичких успјеха у вези са ратом у Украјини. Међутим, док земљу већ дуже потреса економска нестабилност, а потом и посљедице разорног земљотреса, који је однио 50.000 живота, оцењује се да ће о резултатима одлучивати унутрашња питања. Истраживања благу предност дају Ердогановом главном изазивачу Кемалу Киличдароглоу, пише РТС.

Мало пред изборе, послије паузе због стомачног вируса Ердоган јр представио астронауте прве турске мисије у свемиру. Претходно је са Владимиром Путином “онлајн” отворио нуклеарну електрану. Представљен је најновији борбени дрон, електрични аутомобил. Од великих националних пројеката до великих предизборних скупова. Док његов главни изазивач, иза којих стоји шест опозиционих партија, пита - колико кошта лук?

-Ту је одувијек економска ситуација главни проблем, али и раније главни адут Ердогана, јер он је кроз успјешну економску политику подигао куповну моћ грађана и створио нову средњу класу, која сматра да би без њега све изгубила. Сада је питање да ли су овај објективно велики пад куповне моћи и објективно велика инфлација дошли дотле, да они губе повјерење грађана и да су спремни да му окрену леђа - истиче некадашњи амбасадор у Турској профрсор Дарко Танасковић.

Инфлација је у Турској виша од 50 процената. Многи за то криве политику обарања каматних стопа. Против опадања куповне моћи власт се бори повећањем јавне потрошње, плата и пензија.

Ипак, главно питање је, чини се, како ће гласати 11 провинција погођених земљотресом. Ердоганово упориште, али већински насељено Курдима. Да ли ће пресудити незадовољство реаговањем државе у првим тренуцима или државна помоћ потом?

-Било је критика на друштвеним мрежама, доста оптужби за недовољну ефикасност санирања посљедица земљотреса, бризи за те људе, наводне корупције. И с друге стране ми не знамо како ти људи на терену то доживљавају и да ли ће Ердоган захваљујући помоћи сачувати тај резервоар гласова, јер су то људи који су по правилу гласали за њега дио те неке нове средње класе - оцјењује Миша Ђурковић из Института за европске студије.

Први пут ће гласати пет милиона младих, који за другу власт, до Ердоганове не знају.

Кемал Киличдароглу, по анкетама, води за који проценат. Вратио би парламентарни систем, умјесто предсједничког, који је Ердоган увео реформом из 2017. За присталице – неуморни борац против корупције, за противнике – бирократа без харизме. И, како се тумачи, пожељни кандидат Запада.

-Да би своју улогу у НАТО-у схватили дисциплинованије него што је случај с Ердоганом у посљедње вријеме. Ја мислим да би промјене на унутрашњем плану биле озбиљније него у спољној политици, јер би ту било тешко демонтирати не само систем који је створио Ердоган него и менталитет који је промијењен у посљедњих 30 година, који је окренут ка реисламизацији Турске - оцјењује Танасковић.

Лице модерне Турске се на стогодишњицу њеног оснивања разликује од оног представљеног у лику њеног оснивача Мустафе Кемала Ататурка.

Пред изборе чији исход чека, како Ердоган каже, сав муслимански свијет, јак лидер нуди јаку Турску – ослобођену политичког и економског ропства. Обећава обуздавање инфлације испод десет одсто и отклањање последица земљотреса као приоритет.

-Земљотрес је донио нову ситуацију у којој је он потпуно променио политику према Грчкој, позвао Дендијаса, да су ишли на једну врсту хуманитарног односа да су настојали да смање тензије, да је генерално покушао да се усмјери на унутрашњу политику - наводи Ђурковић.

Парламентарни избори у земљи предсједничког система прате се с мањим интересовањем.

На непредвидивим предсједничким изборима, два главна ривала, имају чврсту базу присталица, по анкетема по тридесетак процената.

Ако ниједан од кандидата не освоји више од 50 одсто гласова бирача, други круг одржаће се 28. маја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.