Избјеглица из Камеруна поднио жалбу УН против Шпаније због смрти 15 миграната 2014

године током којег је најмање 15 избјеглица погинуло покушавајуćи да уђе на шпанску територију из Марока.

„Прошла је деценија, а још ниједна особа није одговарала за смрт и повреде толиког броја људи“, рекао је 25-годишњи младић који је тражио да буде идентификован под псеудонимом Лудовик, пише Гардијан.

У жалби која је поднета уз подршку Европског центра за уставна и људска права (ЕЦЦХР), Лудовик, који је био међу око 200 избјеглица које су пре скоро десет година покушале да уђу у шпанску енклаву Сеут, позвао је Шпанију да поново отвори истрагу о инциденту, износећи своје свједочење о злостављању које је претрпио на граници, али и о његовом каснијем протјеривању у Мароко и пропусту власти да истраже случај.

Иако су о овим догађајима отворене три судске истраге, све су архивиране без свједочења преживјелих или породица жртава, рекао је Лудовик.

„Насиље на граници тог дана се наставило на суду, гдје такође нисмо третирани као људи“, додао је Лудовик.

Невладина организација са сједиштем у Берлину јуче је описала шпанске енклаве Сеута и Мелиља као „европску лабораторију пограничног безакоња“ и указала на чињеницу да тела пронађена на плажи Тарајал никада нису идентификована.

 „Смрт у Плаја дел Тарајал је симбол европске расистичке смртоносне граничне политике, а посебно потпуног занемаривања живота црнаца“, рекла је Хана Хакики, виши правни савјетник у ЕЦЦХР.

Према његовом свједочењу, Лудовик је пре инцидента на шпанској граници када је имао 15 година, боравио око 18 мјесеци у Мароку као малољетник без пратње и докумената.

Како даље наводи, он је, упркос томе што није умео да плива, покушао да преко постављене водене баријере уђе на шпанску територију.

У тренутку када је чуо пуцње, како је рекао, Лудовик се држао за постављени лукобран који је окруживао обе земље и видео полицију како испаљује сузавац.

Током борби, један службеник шпанске Цивилне гарде га је ударио пендреком по руци, раздеравши му кожу, али је упркос свему успио да дође на шпанско тло, одакле је касније, заједно са још 23 особе, враćен у Мароко.

Ни у једном тренутку, како је рекао, није му била понуђена медицинска помоć, превод или правна помоć.

Касније су шпанске власти рекле да је Цивилна гарда испалила гумене метке у покушају да одбије оне који су покушавали да пређу.

Док је тадашњи министар унутрашњих послова Шпаније Хорхе Фернандес Дијас рекао да су агенти испалили гумене метке, али „у воду, а не у људе“ и негирао да су акције полиције доприњеле смртним случајевима.

У 2019. години, након што је првобитно два пута архивирао случај, истражни судија је рекао да је покренута прелиминарна истрага о поступцима 16 службеника Цивилне гарде усред оптужби за убиство из несмотрености и за неиспуњавање своје дужности да помогну.

До те године, Лудовик се вратио на тло ЕУ, у Њемачкој где је добио заштиту и почео обуку за електричара, и потом ступио у контакт са невладиним организацијама изразивши жељу да свједочи пред шпанским судовима као преживјели.

Судија је пристао да му омогући да свједочи, али је рочиште нагло отказано без пуног образложења и никада није поново заказано, рекао је Лудовик.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.