И послије 33 године, споменик слободи и уједињењу Њемачке остао недовршен
БЕРЛИН - Споменик Слободи и уједињењу Немачке у историјском центру Берлина није довршен ни данас, када се обиљежава годишњица уједињења дви Њемачке, а многи се одавно питају да ли уопште ико више жели то дело које кошта више милиона евра.
Тај споменик требало је свечано да буде откривен још 3. октобра 2019. године, на 30. годишњицу пада Берлинског зида, али то се није догодило јер су политичке расправе, бирократске препреке, забринутост за безбједност и недостатак новца одлагали почетак изградње, наводи Дојче Веле.
Грађевински радови трају од маја 2020. године, али ни данас, скоро четири године касније, ствари не изгледају много боље.
"Споменик Слободи уједињењу неће бити довршен ове године. Саставили смо план реализације за следећу годину и пренијели га државном министарству културе и медија. Сада је на министарки културе Клаудији Рот (Зелени) да донесе одлуку", каже за ДW креативни директор пројекта Себастијан Лец.
На упит редакције ДW када би требало да буде завршен споменик, портпарол министарства, које је и званично наручило радове, одговорио је да се сви који су укључени у тај процес труде да споменик буде брзо довршен. Портпарол наглашава да је главни извођач пројекта Биро Мила и партнер из Штутгарта, једини у стању да каже када ће споменик заиста бити готов.
"Према тврдњама генералног извођача, тренутно постоје кашњења у изградњи због потешкоћа с подизвођачем који би требало да произведе челичну конструкцију", наводи се у одговору министарства културе. Конструкција главног дела споменика је покретна, димензије 50 пута 18 метара и названа је "Грађани у покрету".
Према идеји аутора, ако више људи крене на једну страну конструкције она ће се нагнути према тој страни. Закривљеност главног дијела конструкције требало би да дочара својеврсну историјску позорницу на којој је великим златним словима исписан слоган демонстраната из 1989. године: "
Ми смо народ. Ми смо један народ". Неки су одмах оцијенили да је слоган политички кич и јефтина симболика, а други су хвалили снажну метафору, међутим сви се слажу да би исто као и 1989. године, људи морали да постигну договор и одлуче да делују заједнички како би промијенили постојећу ситуацију. Мјешање појмова "слобода и уједињење" такође је изазвало полемике, јер су демонстранти у некадашњој Источној Њемачкој (ДДР) крајем осамдесетих година 20. века протестовали тражећи слободу, али не по сваку цену и уједињење.
"Које јединство би ту требало да се слави? Безусловно приступање ДДР Савезној Републици Њемачкој без пропратне уставне расправе било је погрешно, а процес уједињења Истока и Запада отада је пропао. Да ли би данас овај споменик то требало да слави", указала је Анет Ахме из удружења Историјски центар.
Ипак, срастање истока и запада неизбежан је процес за бившег борца за грађанска права у ДДР Андреаса Апелта.
"Поновно уједињење било је велики историјски тренутак среће, јер су на крају крајева протести срушили диктатуру. Ми зато морамо да очувамо тај историјски покрет који је био пун оптимизма", закључио Апелт.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
