Хиљаде компанија намирисало епску зараду у Украјини?

Хиљаде компанија су у "ниском старту" за добијање послова на обнављању Украјине као да се ради о трци за златом, иако се још не зна када и како ће се завршити рат, пише Јутарњи лист.

Свима је јасно да ће се градити стотине, па и хиљаде, нових школа, болница, стамбених зграда, путева, жељезница, фабрика… А обнова комплетне енергетске инфраструктуре биће буквално епски посао, након што је украјинска енергетска инфраструктура постала главна мета Путиновог режима.

На неки начин може се рећи да се активира "Маршалов план" за Украјину за који се процењује да би могао да буде тежак од најмање 138 до огромних 750 милијарди долара разноврсних послова. Маршалов план био је амерички програм помоћи Западној Европи након Другог свјетског рата. Чињеница је како украјинска трговинска комора већ проглашава да је Украјина "највеће градилиште на свијету", а Јутарњи лист преноси неке од ставки чланка објављеног у Њујорк тајмсу о припреми украјинске инвестицијске олује много прије завршетка ратних операција.

Иако је још нејасно како ће се тачно финансирати обнова Украјине (испитује се нпр. легалност коришћења замрзнуте руске имовине у иностранству) низ компанија већ се позиционира за добијање послова на врло различите начине.

Само се на један изложбени сајам у Варшави под називом "Обновимо Украјину" пријавило више од 300 компанија из 22 земље. Током састанка у Давосу украјинска кућа била је најпосјећеније мјесто, разговарало се о потенцијалним инвестицијама.

Без обзира на то што још нису познати детаљи финансирања обнове, јасно је да ће много помоћи стизати с различитих дестинација, па састанци на којима се говори о украјинским приоритетима у обнови имају изразиту пословну тежину.

Више од 700 француских компанија тако је похрлило на конференцију коју је на тему украјинске обнове уприличио предсједник Макрон. Финска је, пак, спонзорисала вебинар с украјинским званичницима на којем су финске компаније презентовале своје технологије и постојећа рјешења: монтажне куће, трансформаторе, пречистаче воде...

Кључно питање о коме се тренутно расправља на нивоу неколико западних администрација и њихових пословних заједница заинтересованих за пословање у Украјини јесте ко ће контролисати новац у процесу реконструкције, односно ко ће плаћати, по ком основу и како.

Њемачка је, на примјер, најавила стварање гарантног фонда за инвестиције у Украјини. О истом размишља и Француска за послове веће од 100 милиона евра. Украјинске власти најављују да ће први инвеститори у реконструкцију добити посебан третман, али је нејасно шта то значи.

Оно што је сигурно, међу првим инвеститорима у Украјини ће бити оне компаније које су прије рата тамо већ развиле бизнисе, који се сада у многим случајевима боре за чисто пословно преживљавање.

За улагање у обнову Украјине заинтересована је и "флота" огромних западних инвестицијских фондова. Блек рок, рецимо, планира да покрене нови приватни иквити фонд с 500 милиона евра почетне инвестиције, а планом прикупљања 25 милијарди од више држава и приватних инвеститора. Вјерују у велике послове у енергетици, чистој енергији, рударству…

Јасно је да је кључна претпоставка реконструкције престанак ратних сукоба и безбједност, на шта је Зеленског већ упозорио главни извршни директор Фортескју металс групе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.