Губи ли Запад корак у Путиновој трци у наоружању

Стручњаци за одбрану упозоравају да би то временом могло дати Москви значајну предност да превлада у Украјини, пише британски Телеграф.

Некадашњи тржни центар Итламас у Ижевску претворен је у Научно-истраживачки центар Италмас, који производи дронове Ланцет и представља само један од гомиле трговачких центара, пекара и друге цивилне инфраструктуре која је претворена у фабрике оружја откако је Русија покренула  инвазију на Украјину у пуном обиму 2022. године.

Русима су такође уведене шестодневне недјеље и волонтирање у фабрикама у склопу појачаних ратних напора. Постоје чак и снимци руске телевизије на којима се види како руска дјеца уче да склапају дијелове муниције у радионицама, пише поменути лист.

Да би се истакла та ратоборна нова реалност, Дмитриј Медведев, бивши руски предсједник, снимљен је како корача у црном мантилу у стилу Бондовог негативца током недавне посјете фабрици тенкова Уралвагонзавод.

"Све су ово само највидљивији дијелови економске мобилизације војне индустрије за коју се Владимир Путин нада, а западни и украјински генерали страхују, да ће одлучно преокренути ток рата у Украјини", наводи британски лист. 

Званично, Русија је повећала војну потрошњу са 2,7 одсто БДП-а 2022. на 3,9 одсто у 2023. и на 6 одсто - или око трећине укупне државне потрошње у 2024. години.

"Тренутно се налазимо у сценарију гдје Русија троши 40 одсто БДП-а на овај рат, што је више од здравства и образовања", рекао је западни званичник за Телеграф.

То је статистика којој колективни Запад покушава да парира. Током времена, упозоравају стручњаци за одбрану, то би Русији могло дати огромну материјалну супериорност да добије рат у Украјини.

Русија је 2023. произвела 1.530 тенкова и 2.518 оклопних борбених возила, рекао је руски министар одбране Сергеј Шојгу у извјештају парламенту у децембру.

Он је рекао да то представља повећање производње тенкова за 560 одсто од фебруара 2022. године. Производња борбених возила пјешадије порасла је за 360 одсто, а оклопних транспортера за 350 одсто, подсјећа британски лист.

Западни званичници су овог мјесеца рекли Њујорк тајмсу да је Русија на путу да производи два милиона артиљеријских граната годишње, дупло више од количине коју су западне обавјештајне службе првобитно процијениле да би Русија могла да произведе прије рата.

Када се томе додају испоруке граната, пројектила и дронова из Ирана и Сјеверне Кореје, и Русија  поново потврђује ватрену надмоћ коју је имала на почетку рата.

У новембру је Борис Писторијус, њемачки министар одбране, признао да обећање ЕУ да ће Украјини доставити милион граната до марта ове године неће бити испуњено.

Он је упозорио да би рат НАТО-а и Русије потенцијално могао да избије у наредних пет до осам година. Њемачки таблоид Билд је недавно открио да је један сценарио који разматрају њемачки војни шефови потенцијални руски напад на Сувалки јаз, стратешки осјетљив копнени коридор на граници Пољске и Литваније. Те двије земље се спремају да на прољеће одрже заједничке вјежбе у тој области.

Бивши предсједник спољнополитичког одбора Бундестага Норберт Ротген указао је на чињеницу да је Русија успјела да подигне свој војно-индустријски комплекс и да се прилагоди ратној економији. 

"Са Сјеверном Корејом и Ираном, Путин има поуздане добављаче војне опреме који не маре ни најмање за потребе сопственог народа. Ако не успијемо да одлучно повећамо нашу подршку Украјини како би она могла војно да победи Русију, нема гаранције да се руска агресија неће проширити на друге европске државе. Подршка Украјини сада је наша најбоља одбрана од Русије", упозорио је он.

Дио разлога за спор одговор Запада је политички и културолошки, истиче Сабина Фишер, виши спољнополитички аналитичар у њемачком истраживачком центру СВП.

"Иако ће ратна економија имати страшне дугорочне утицаје на квалитет живота, она такође генерише бенефиције за дијелове елите, а такође и за становништво. Са де факто диктатуром, преостало незадовољство се лако може потиснути", рекла је она, напомињући да је то другачије у земљама "са бучном слободном штампом, кредибилном политичком опозицијом и кризом трошкова живота".

Даунинг стрит је ове недјеље јавно одбио јавни позив генерала сер Патрика Сандерса за проширење војске. 

Лабуристи су такође обећали да ће поштовати правила о пажљивој потрошњи ако побиједе на следећим општим изборима, а то је политика која би вјероватно спријечила огромна капитална улагања потребна за изградњу нових линија за производњу оружја.

Такође, док Русија задржава индустрију оружја коју углавном контролише држава, Британија и већина других западних земаља ослањају се на уговоре са одбрамбеним фирмама из приватног сектора.

Међутим, оцјењује Телеграф, руску ратну машину мучи недостатак квалификоване радне снаге, неквалитетни дијелови и размјере ратовања које чак ни војно-индустријски комплекс совјетског насљеђа не може да прати.

Многе произведене ракете су испод стандарда због недостатка вештих инжењера, што резултира великом стопом неуспјеха. 

И упркос повећању производње (неки извори кажу да је Русија до прошлог љета прешла са 40 на 100 пројектила мјесечно), фабрике једва држе корак са потражњом, наводи Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.