Грчка слави 50 година од обнове демократије уз нерјешено питање Кипра
АТИНА - 24. јула 1974. године, војна диктатура која је владала Грчком седам година се срушила. У протеклих 50 година, земља је прошла кроз многе успоне и падове, али је демократија доказала своју отпорност током тог периода.
Док јужна Европа трпи наизглед бескрајни топлотни талас, Грчка обиљежава 50. годишњицу обнове своје демократије званичним церемонијама, изложбама, концертима и издавањем комеморативног кованог новца од 2 евра.
Ова годишњица је разлог за славље јер демократија никада није показала тако велику отпорност тако дуго у модерној историји земље.
Међутим, ово је и вријеме за размишљање јер је обнова демократије 1974. године, након пада грчке војне хунте, нераскидиво повезана са подјелом Кипра, која траје до данас.
Подјела Кипра и пад хунте
Јула 1974. године, група пуковника која је преузела власт у Грчкој седам година раније, извршила је државни удар на острву Кипар, свргнувши владу архиепископа Макариоса III, предсједника Кипра.
Страхујући да Грчка намјерава проширити своју власт над острвом, Турска је извршила инвазију на Кипар, на крају преузимајући контролу над око 36% острва, што је резултирало његовом сталном подјелом. Никозија, главни град Кипра, и данас остаје подијељен град.
Након војног неуспјеха на Кипру, хунта у Грчкој је доживјела унутрашњи колапс, а морнарички кадар критичан за хунту свргнуо је њеног вођу, Димитриоса Јоанидиса.
Нови демократски почетак
23. јула 1974. године, пуковници су предали власт цивилној влади, а дан касније, 24. јула, бивши премијер Константин Караманлис се вратио из егзила у Француској и представио свој нови кабинет.
Иако су догађаји на Кипру покренули пад хунте у Грчкој, отпор војној диктатури постојао је и прије тога.
Овај отпор је достигао врхунац током студентског устанка на Атинском политехничком факултету, који је брутално угушила војна диктатура 17. новембра 1973. године.
Многи Грци су напустили земљу и отишли у егзил у иностранство.
Грчка: снажна, отпорна демократија
Ове седмице, Грчка обиљежава крај војне диктатуре и са поносом се осврће на 50 година демократије.
Већ недјељама, политичари, правни стручњаци, историчари, политиколози, умјетници и новинари дијеле своја гледишта о успјесима и неуспјесима земље у протеклих пет деценија.
Људи још увијек говоре о "Метаполитевси," периоду транзиције, као да је трајност демократије у земљи и даље под знаком питања.
Али Трећа хеленска република је стабилна, снажна и отпорна упркос бројним политичким и економским кризама у протеклих 50 година, преноси Дојче Веле.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
