Глобалиста против суверенисте: Ово питање би могло да одлучи америчке изборе

Рејтиг предсједника Џозефа Бајдена близу је најнижег нивоа икада. Нешто мање од 40 одсто Американаца одобрава посао који обавља, а тек око трећине подржава његову спољну политику.

На глобалном плану Бајдену је све пошло низбрдо од повлачења америчке војске из Авганистана и талибанског преузимања власти 2021.

Неуспјех спољне политике настављен је продуженим ратом у Украјини. Наиме, Украјина није побиједила руске снаге успркос милијардама долара америчке помоћи. Навелико очекивана украјинска противофанзива неславно је пропала.

Ту се надовезао и крвави рат у Појасу Газе у којем је Израел, кога подржава Бајден, побио више од 30.000 палестинских цивила, укључујући 10.000 дјеце.

Као посљедица тог рата, услиједили су напади Хута на бродове у Црвеном мору те напади Ирана и његових савезника на америчке снаге у Ираку и Сирији.

То све створило је утисак о Бајдену као слабом лидеру.

Бајден и Доналд Трамп јако се разликују у односу на виђење положаја САД у свијету. Бајден жели да "америчко вођство и даље држи свијет на окупу", односно да САД остану свјетски полицајац и тутор.

С друге стране, Трамп заговара националистичку, суверенистичку и изолационистичку спољнополитичку политику САД.

"Америка на првом мјесту" је слоган према коме САД требају гледати прије свега своје интересе и не мијешати се у питања других држава, осим ако то није нужно.

Трамп не сматра да САД требају извозити демократију и људска права. Амерички бирачи, иако јесу патриоте, постали су резервисани према идеји да Америка мора водити свијет и бити свјетски полицајац.

Истраживање "Галупа" почетком 2023. открило је да 45 одсто Американаца жели да њихова држава има важну улогу у свијету, али само њих 20 одсто жели да САД имају водећу улогу. Такви погледи већински се слажу са Трамповом политиком.

Саставни дио америчког положаја у свијету је и однос према НАТО-у. Бајден је ватрени поборник савеза и његовог члана 5 према коме је напад на једну државу чланицу - напад на све чланице.

Трамп се с тим не слаже и истиче да неће штитити државе чланице НАТО-а које не испуњавају обвезу савеза да троше два одсто свог БДП-а на одбрану.

НАТО је питање америчке части и поноса - то је највидљивији инструмент америчке моћи и показатељ како САД има политичку и војну контролу над великим дијелом свијета. Зато не чуди да 60 одсто Американаца има позитивно мишљење о савезу.

Рат у Украјини је спољнополитичко питање на којем су највидљивије разлике Бајдена и Трампа. Иако то питање није тренутно у фокусу америчке јавности, то не значи да неће бити.

За разлику од имигрантског и израелско-палестинског питања, Украјина не буди снажне осјећаје код већине америчког народа из једноставног разлога што већина Американаца нема породичне ни друге везе са Украјином.

Док Бајден обилато даје подршку Украјини, Трамп је у више наврата изјавио како би ријешио рат у року 24 сата, чак и прије него што положи заклетву.

Обећао је да ће зауставити "бескрајни ток америчког блага (долара) у Украјину" и тражити од Европљана да САД надокнаде трошкове обнове својих војних залиха.

То је у складу са погледом већине Американаца (70 одсто) који сматрају како је вријеме за проналазак дипломатског рјешења у Украјини. Њих 60 одсто не подржава Бајденову украјинску политику.

Многе демократе не подржавају ни Бајденову политику према Израелу и Палестини, замјерајући му да је попустљив према израелском лидеру Бењамину Нетањахуу.

Однос према илегалној имиграцији у САД заправо је најважније спољнополитичко питање и питање које јасно истиче разлике између два кандидата.

Више од 75 одсто Американаца доживљава тренутно стање на граници са Мексиком као кризу или велики проблем.

Под притиском републиканаца који га оптужују да није успио контролисати границу, Бајден је позвао Конгрес да осигура више средстава за сигурање границе и рекао да ће "затворити границу", ако добије нова овлаштења да враћа мигранте.

Трамп је обећао да ће мигрантско питање третирати као питање националне безбједности. Он најављује да ће распоредити трупе на граници, а евентуално се чак укључити у војне акције против нарко картела у Мексику или негдје друго. То добро пролази код бирача.

У важним спољнополитичком питањима, као што су Кина и спољна трговина, чини се да разлике између Бајдена и Трампа нису довољно велике да би имале велики утицај на изборе. Обојица заговарају царинска и трговинска ограничења у трговини с Кином, тј. наставак трговинског рата.

Након двије деценије америчке промоције извоза демократције и умијешаности у ратове на Блиском истоку и сјеверу АФрике те након четири турбулентне године обиљежене пандемијом, рецесијом и другим ратовима, Трампова изолационистичка политика могла би му осигурати побједу на изборима - закључује "Геополитика".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.