Француска појачава полицијске снаге у Новој Каледонији због нереда

Tanjug
Foto: France24

НУМЕА - Високи комесар Француске у Новој Каледонији Луј Ле Франк саопштио је данас да на то острво пристиже појачање француских полицајаца, чији број ће до вечерас бити повећан са 1.700 на 2.700, због нереда на протестима локалног становништва поводом измјена изборних закона.

"Појачање ће одмах ће бити распоређено да контролише подручја која су измакла нашој контроли последњих дана", рекао је Ле Франк, наводећи да је протекла ноћ била релативно мирна, након што су у нередима који су почели у понедељак четири особе убијене, а стотине људи ухапшено, преноси Ројтерс.
    
Влада Нове Каледоније, гдје је Француска прогласила ванредно стање и забранила друштвену мрежу ТикТок, данас је саопштила да на острву има залиха хране за два мјесеца, али да постоје потешкоће у њеном достављању.
    
У нередима који су почели у понедјељак погинуле су четири особе, од којих су три припадника домородачког народа Канак и један полицајац, а француски министар унутрашњих послова Жералд Дарманен, чија надлежност се простире и на Нову Каледонију, јуче је изјавио да је полиција ухапсила особу која је упуцала два двојицу припадника Канака.
    
Протесте, који трају више недјеља, а који су у понедељак прерасли у нереде, организовао је сепаратистички покрет "Одбор за координацију теренских акција" због плана Француске да прошири право гласа у Новој Каледонији на француске грађане који живе на том острву дуже од 10 година.
    
Та измјена је усвојена у понедељак, иако је противна Нумеанском споразуму из 1998. године, према којем нико ко се доселио на острво после те године нема право гласа.
    
Француска влада сматра да је "апсурдно" искључење петине становништва из гласања, али сепаратисти Нове Каледоније сматрају да би проширење гласачког списка погодовало профранцуским политичарима, наводи Ројтерс.
    
Пацифичка конференција цркви придружила се данас бројним позивима Француској да повуче измјену закона и Уједињеним нацијама да предводе дијалог у Новој Каледонији између Француске и народа Канак.
    
Француска је у споразуму из 1998. године обећала и да ће постепено давати све више политичких овлашћења Новој Каледонији, а од тада су одржана три референдума о независности, коју су грађани одбили.
    
Канаци, припадници домородачког народа, не признају резултате тих референдума.
    
У Новој каледонији живи око 270.000 људи, од којих су 41 одсто Малежани, а око 24 одсто из Европе, углавном француског поријекла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана