Европски парламент изабрао нових 14 потпредсједника
СТРАЗБУР- Европски парламент (ЕП) изабрао је данас нових 14 потпредсједника, од којих је троје из Европске народне партије, петоро из редова социјалиста и демократа, по двоје из редова либерала и Европских конзервативаца и реформиста и по један из групација Зелених и Љевице.
За потпредсједнике су изабрани Сабине Верхејен, Ева Копач и Естебан Гонзалес Понс из Европске народне партије, Катарина Барли, Пина Пичерно, Виктор Негреску, Хави Лопез и Кристел Шалдемозе из редова социјалиста и демократа, Мартин Хојзик и Софи Вилмес из Обновимо Европу, Николае Штефанута из редова Зелени-Европски слободни савез, Робертс Зиле и Антонела Зберна из Европских конзервативаца и реформиста и Јунус Омаржи из Левице.
Првобитно је у првом кругу гласања за потпредсједнике ЕП, првог дана конститутивне сједнице овог тела, изабрано 11 потпредсједника.
Како је број изабраних кандидата био мањи од броја мјеста за које се гласало, одржан је други круг гласања, током којег је изабрано још троје потпредсједника, односно тада су изабрани Роберт Зиле, Антонела Зберна и Јунус Омаржи.
Европски парламент претходно је данас, првог дана конститутивне сједнице, изабрао Роберту Мецолу, политичарку са Малте из Европске народне партије, за нови мандат на челу Европског парламента.
Мецола је изабрана апсолутном већином гласова током тајног гласања, након што су за њу гласала 562 посланика.
Она је у трци за предсједницу ЕП побиједила Ирене Монтеро из групације Љевице, која је добила 61 глас.
Предсједница Европског парламента, 14 потпредсједника и пет квестора, који ће се бирати сутра, чине предсједништво ЕП. Предсједништво ЕП утврђује правила за несметано функционисање парламента, саставља прелиминарни нацрт буџета ЕП и одлучује о административним, кадровским и организационим питањима.
Потпредсједници могу да мијењају предсједника ЕП, укључујући током предсједавања пленарним дебатама и представљања ЕП на одређеним церемонијама или у одређеним радњама, када је то потребно.
Квестори се баве административним питањима која се директно тичу самих посланика у ЕП и они су чланови предсједништва у својству савјетника. Портфељ сваког потпредсједника или квестора обухвата њихове специфичне одговорности у оквиру предсједништва, које приписује предсједник ЕП. Потпредсједници ЕП и квестори се бирају апсолутном већином, на период од двије и по године, као и предсједник Европског парламента.
Избори за Европски парламент одржани су од 6. до 9. јуна ове године, а највише гласова на њима је освојила Европска народна партија која има 188 мандата, док су на другом мјесту социјалисти и демократе са 136 мандата.
Трећа највећа политичка групација у ЕП су новоформиране Патриоте за Европу мађарског премијера Виктора Орбана са 84 посланика у ЕП, а на четвртом мјесту су Европски конзервативци и реформисти италијанске премијерке Ђорђе Мелони са 78 посланика.
Слиједе либерали окупљени у групацији Обновимо Европу са 77 посланика, Зелени са 53 посланика, Љевица са 46 посланика, новоформирана Европа суверених нација, предвођена Алтернативом за Њемачку, са 25 посланика, а осталих 33 мандата имају посланици који се не доводе у везу ни са једном политичком групацијом. Нови сазив Европског парламента има укупно 720 посланика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
