Европска комисија: Проширење у стратешком интересу ЕУ, укључити га у пројектовање буџета ЕУ

У документу, који би требало да допринесе текућем процесу дискусије о унутрашњим реформама које ЕУ мора да спроведе како би се припремила за проширење, тражи се од земаља у процесу проширења усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и поручује да проширена ЕУ не би требало да са собом носи нове изазове у виду нерешених билатералних спорова. 

Указује се да је постепена интеграција постала важан елемент у припреми земаља за проширење много прије приступања, а предлаже се и прелазак са једногласног на већинско одлучивање унутар ЕУ у неким кључним областима, укључујући и проширење, уз одређене гаранције које би заштитиле „стратешке националне“ интересе земаља чланица. 

Наводи се и да земље које су у процесу проширења морају да буду спремне за приступање ЕУ и процењују се на основу сопствених заслуга, а ЕУ да буде спремна за нове чланице и придржава се својих обавеза. 

„ЕУ се мора продубљивати како се шири. Морамо да почнемо да се припремамо за Унију сутрашњице и да искористимо проширење као катализатор напретка. Цијела Европа је добила од проширења. Тиме је ЕУ постала највеће интегрисано тржиште на свијету. То је отворило трговинске и финансијске токове, чиме је допринијело економском расту у ЕУ и у земљама приступницама, и ојачао тежину ЕУ у глобалним пословима. Иако су реформе биле неопходне и раније, са проширењем оне постају неизоставне“, наводи се у документу.  

Документ, који је Европска комисија упутила Европском парламенту, Европском савету и Савету ЕУ, сагледава последице веће ЕУ у четири кључне области - вриједности, политике, буџет и управљање ЕУ, постављајући основу за прегледе политике пре проширења.  

У њему се наводи да је проширење у стратешком интересу саме ЕУ, али да ће његове предности бити искоришћене само ако се ЕУ и будуће земље чланице за њега добро припреме. 

„То захтјева пуну и одрживу политичку посвећеност и ангажовање, прие свега земаља у процесу проширења, али и саме ЕУ“, наводи се у документу. 

Признаје се и да цјелокупан процес, без обзира на предности које доноси проширење, има и изазова.  

„Свака земља кандидат и потенцијални кандидат биће оцјењивани на основу сопственог напретка у испуњавању, посебно, критеријума из Копенхагена, који су суштински услови које све земље у процесу проширења морају да испуне да би постале држава чланица. Стога, временски оквир или редослијед било којег будућег приступања не могу се прејудицирати“, наводи се у документу.  

Како се додаје, земље које су у процесу проширења морају да прихвате и промовишу вриједности ЕУ „чврсто и недвосмислено, прије свог приступања“ и да већ сада морају да се постепено усклађују са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ пре приступања, као и са рестриктивним мјерама. 

У документу се додаје да проширена ЕУ не би требало да носи са собом нове изазове у виду нерешених билатералних спорова и поручује да ће ЕУ наставити да доприноси њиховом решавању и врши притисак на добросусједске односе као на кључни елемент процеса проширења.  

„Морају се успоставити посебни ангажмани и неопозиве обавезе како би се осигурало да земље приступнице не буду у позицији да блокирају приступање другим кандидатима“, поручује се у документу.  

Оцјењује се и да ће прецизан финансијски утицај проширења првенствено зависити од његовог тренутка и обима, од резултата приступниих преговора, који остају засновани на заслугама, и од важећих правних тековина ЕУ у тренутку приступања. 

„Будуће програме потрошње ЕУ треба да развија имајући на уму будуће проширење“, додаје се у документу.   

Наводи се и да су одржавање демократије, владавине права и основних права камен темељац ЕУ и да она мора да виду  „дубоко укорењену трансформацију у земљама проширења“.  

Истиче се и да, иако се могу појавити изазови, већом ЕУ проширују се многе предности јединственог тржишта. 

 „Међутим, да би се ове погодности оствариле за грађане и предузећа, процес проширења мора бити добро припремљен“, додаје ЕК. 

У документу се наводи и да је  ЕУ побољшала политику проширења стављајући у срж приступања основе, као што су демократија, владавина права и заштита људских права, као и да, као што се види у ревидираној методологији проширења, нуди земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима побољшане путеве за „постепену интеграцију“ у одабране политике ЕУ, пре приступања, увођењем одређених погодности и обавеза чланства у ЕУ. 

„Могућности које нуди ова постепена интеграција биће у потпуности искоришcћене, а чланство у ЕУ остаје коначни циљ“, наводи се у документу.  

Комисија је оцијенила и да ће рани постепени приступ јединственом тржишту омогућити економским оператерима земаља које су у процесу проширења да се додатно интегришу у европске ланце вриједности и наводи да је преузимање правних тековина јединственог тржишта срж сваког приступања ЕУ.  

„То подразумева потпуно поштовање јединственог и свеобухватног скупа права и обавеза, које не могу бити а ла карт ни у погледу области политике ни у погледу управљања“, наводи се у саопштењу.  

Као примјјер иницијативе о постепеној интеграцији наводи се План раста за Западни Балкан, којим се подстиче регион да се припреми за чланство у ЕУ и убрза неопходне друштвено-економске и фундаменталне реформе, посебно изношењем неких од предности приступа јединственом тржишту. 

Европска комисија нагласила је да се овим документом започиње рад на детаљним прегледима поллитике и да ће ЕК спровести те прегледе почетком 2025. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.