Европа у замци сопствених санкција
БРИСЕЛ - Земље Европске уније од других држава које нису дио ове заједнице оштро и безусловно траже да уведу санкције Русији, па и оне које се тичу увоза нафте и гаса, а у исто вријеме Њемачка је током прошле године била други по величини купац руских фосилних горива.
Открили су ово подаци из студије коју је је објавио Центар за истраживање енергије и чистог ваздуха, из којих се може видјети да је, откако је отпочела руска специјална војна операција у Украјини, Русија зарадила више од 315 милијарди долара од извоза фосилних горива широм свијета, при чему скоро половина, 149 милијарди долара, долази из земаља Европске уније.
Као што се могло очекивати, Кина је била највећи купац руских фосилних горива од почетка инвазије. Руски комшија и неформални савезник првенствено је увозио сирову нафту, која је чинила више од 80 одсто њеног увоза у укупном износу већем од 55 милијарди долара од почетка рата у Украјини. Највећа европска економија, Њемачка, била је друга на листи највећих увозника руских фосилних горива, углавном због увоза природног гаса у вриједности већој од 12 милијарди долара.
Турска, чланица НАТО-а, али не и ЕУ, помно прати Њемачку као трећи највећи увозник руских фосилних горива. Она ће, како истичу аутори ове студије, вјероватно ускоро престићи Њемачку, јер то што није дио Европске уније значи да на њу не утичу руске забране увоза из блока које су уведене током прошле године.
У наставку овог извјештаја се констатује и како су санкције ипак дале очекиване резултате, јер су руски приходи од фосилних горива, наводно, пали за више од 50 одсто, при томе пренебрегавајући чињеницу да многе земље, попут Бугарске, Турске, Кине и Индије и даље у огромним количинама купују нафту и стављају своју етикету.
Иако је ЕУ увела стриктне санкције на руску нафту и нафтне деривате крајем прошле и почетком ове године, руско “црно злато” и даље разним каналима стиже на европско тржиште. Указао је на ово недавно за “Глас Српске” и економски аналитичар Војислав Вулетић истичући како и једна од посљедњих одлука Европске комисије указује на то, а у којој се наводи да “ако се руски нафтни производ прерађује у трећој земљи мијешањем са производом поријекла из друге земље, онда се руски нафтни производ више не сматра производом руског поријекла и на њега се онда не примјењују уведене санкције, па ни оне о ограничавању цијена”.
Да ипак нешто не штима у европској политици, те да се Европа нашла у дубоком ћорсокаку сопствених санкција, у који је све више гура Америка, илуструју и подаци Евростата. Земље Европске уније су у протеклом периоду оствариле рекордан дефицит у трговини с Русијом, од 148,2 милијарде евра, што је двоструко више од износа за 2021. годину.
Истовремено, генерално гледано, трговински промет је оборио рекорде у посљедњих осам година, порастао је за 2,3 одсто током прошле године и достигао 258,6 милијарди евра, али због руских испорука у Европу. Повећао се за четвртину - на 203,4 милијарде евра, што је мало мање од историјског максимума од 203,6 милијарди евра у 2012. У исто вријеме, увоз из ЕУ у Русију смањен је за 38,1 одсто - на 55,2 милијарде евра, колико је износио 2015. године.
Научни савјетник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Драган Петровић каже да га нимало нису изненадили ови подаци, те да је одавно постало јасно да је Брисел, притиснут од стране Вашингтона, увођењем одређених санкција сам себи скочио у стомак.
- Има ту доста мешетарења. Много тога се испод жита ради. Такође, не треба сумњати да одређене санкције утичу на Русију, али сигурно не у оној мјери како се то очекивало од стране оних који су их доносили, да ће она пасти на колена. Уместо тога, на коленима су све више поједине европске земље. Погледајте само протесте у Паризу, тако да се слободно може рећи да је Русија за сада избегла тај метак санкција, те да се рикошет попут бумеранга вратио на другу страну. Нисам баш сигуран колико ће поједине земље моћи све то да трпе - истакао је за “Глас Српске” Петровић.
Нафта 100 долара
Да ће многе ствари и у будућности највјероватније ићи наруку Русији, може се закључити из посљедњих процјена и анализа Међународне агенције за енергију и аналитичара Рифинитија, у којима се указује да би нафта “брент” могла порасти поново изнад 100 долара по барелу до краја ове године и у просјеку 90 долара за цијелу 2023. годину, а да ће на то највише утицати одлуке које буду доносиле земље ОПЕК-а, ФЕД-а, али и Кина и Русија понаособ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
