Еурактив: У 2023.ће половина жена у ЕУ доживјети насиље у породици

Овај "тихи рат против жена" за њих је унапред изгубљен, наводи Еурактив у анализи и објашњава да европске владе не успијевају да прикупе поуздане, упоредиве податке о насиљу у породици, силовању и фемициду, као и да постоје разлике у правним дефиницијама и инкриминисању облика родно заснованог насиља.

Подаци су лошег квалитета, пуни рупа и недоследности и у комбинацији са недостатком прекограничних оквира, поткопавају националне напоре и напоре широм ЕУ да се оствари правда, обезбеди заштита и изрекну пресуде, наводи европски портал.

Пошто су државни ресурси широм Европе већ оптерећени због пандемије ковид-19 и рата у Украјини, много тога пада на терет невладиних организација. Европски женски лоби је саопштио за Еурактив да је недостатак доступних података, као и мало тачних дефиниција фемицида или насиља у породици на националном или нивоу ЕУ, проблематичан.

Како се наводи, постоје бројни недостаци на нивоу држава, наводећи као примјер Француску која не признаје фемицид као правни концепт, а да статистику његовог броја углавном воде невладине организације које су регистровале повећање од 102 у 2020. на 147 у 2022.

Што се тиче насиља у породици, у Француској је у 2020. години забиљежено преко 159.000 случајева, што је повећање од 10 одсто у 2019. години, са 87 одсто жена жртава.

Сексуално насиље је такође порасло за 30 одсто између 2017-2022. За Аустрију се наводи да није званично ажурирала податке о фемицидима од 2020. године, али да подаци између 2016-2018 откривају да је то једина земља у ЕУ у којој је убијено више жена него мушкараца: 2017. године, 27 од 48 жртава биле су жене.

Власти такође нису успеле да прикупе информације о силовањима, насиљу у породици и пресудама. У Белгији влада такође није успела да утврди број фемицида, али према, платформи која прати фемициде на основу медијских извештаја СтопФеминицид, било је најмање 24 фемицида 2022, 22 у 2021, 27 у 2020, 25 у 2019. 2018. 39, а 2017. 43. У 2023. веć су извршена три фемицида.

Што се тиче насиља у породици, Амнести процењује да се у Белгији сваке године пријави више од 45.000 случајева насиља интимног партнера. У Чешкој, влада бележи случајеве насиља над женама, иако концепт насиља у породици није признат. Уочен је пораст од више од 100 одсто, са 616 у 2021. на 1.418 у 2022., али нема података о фемицидима.

Бугарска је нешто боља у вођењу евиденције. Иако влада нема централизовани регистар за евидентирање свих случајева насиља у породици, подаци Министарства унутрашњих послова показују повеćање пријава са 22.591 у 2019. на 27.557 у 2021. години. Број фемицида је такође порастао у последње три године, са укупно 132 жртве између 2018. и 2022. године.

У Њемачкој, фемицид и насиље у породици такође нису присутни у кривичном закону и умјесто тога се класификују заједно са другим убиствима и "тијелесним повредама", чиме се подаци додатно замагљују. Доступни подаци, међутим, показују да жену убије члан породице или садашњи или бивши партнер свака три дана, а 13 жена убијено је 2021. године, када су објављени најновији подаци.

Изван ЕУ, у Албанији, 53 одсто жена ćе доживети барем један облик насиља у породици током свог живота, што је једна од највиших стопа на европском континенту. У САД, фемицид се не препознаје као различит од убистава, али се насиље у породици препознаје као злочин на федералном нивоу. Тешко је доćи до званичних података о злочинима и пресудама, али се процењује да три жене у САД сваки дан убије интимни партнер, наводи Еурактив.

Шпанија је земља ЕУ са најсофистициранијим начином евидентирања насиља над женама. Закон дефинише насиље у породици, родно насиље и фемицид, а влада прикупља податке годишње. У просјеку је забиљежено око 30.000 жртава родног насиља годишње између 2019. и 2021. године, са 8.000 случајева насиља у породици и 202 фемицида између 2019. и 2022. Поред тога, више од 100.000 налога за заштиту издато је између 2019. и 2019.

Еурактив је такође открио разлике у томе како државе чланице криминализују психичко насиље, принуду и друге облике нефизичког злостављања. Извештај Европског института за родну равноправност (ЕИГЕ) из 2022. године показао је да су психичко насиље, емоционално злостављање и принудна контрола "укорењена и ендемска појава" у државама чланицама ЕУ, са 44 одсто жена које су то искусиле током свог живота.

Иако је 39 европских држава потписало Истанбулску конвенцију, споразум Савета Европе о људским правима о спречавању насиља над женама, само шест је у складу са чланом о психичком насиљу: Француска, Ирска, Црна Гора, Португал, Србија и Шведска.

Наводи се и да је проблем што су стопе осуђујуćих пресуда шокантно ниске у целој ЕУ, што спречава жене да пријаве злочине против њих. Високи представник ЕУ за заједничку спољну политику и безбедност Јозеп БореЛ саопштио је у новембру да Брисел "осуђује све облике насиља над женама и девојчицама" и да је "неприхватљиво да у 21. веку оне и даље буду злостављане, малтретиране, силоване, сакаćене или приморане на брак".

Истог дана, Европска комисија је успоставила заједнички телефонски број ЕУ за жене које доживљавају насиље, наводи Еурацтив. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.