ЕУ почиње да ради на оснивању суда за ратне злочине у Украјини

“Фоља де Сао Паоло”: Бразил одбио захтјев Bерлина да испоручи муницију за “леопардe”

Бразилски предсједник Луиз Инасио да Силва одбио је захтјев њемачких власти да испоручи муницију за тенкове “леопард”, пише бразилски дневник “Фоља де Сао Паоло”.

-Лула је одбио испоруку муниције за тенкове у Украјини. Предсједник је одбио захтјев Њемачке како би одржао неутралан статус и да не провоцира Русе - пише лист.

Према наводима листа, одлука да се одбије Берлин донијета је прије седам дана на састанку бразилског лидера са министром одбране.

Извори листа истичу да је Лула са министром разговарао о испоруци муниције за тенкове “леопард”.

Бразилска војска има 261 тенк “леопард” и за њих производи муницију од 105 милиметара. Лист подсјећа да ови тенкови имају мањи калибар од “леопарда два”, што можда указује на то Берлин планира да ову врсту возила пребаци Кијеву.

Москва не одбацује могућност да ће Гроси ускоро доћи у посјету

Москва не одбацује могућност да ће генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси ускоро посјетити Русију ради разговора о даљој сарадњи, рекла је данас портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

-Не одбацујемо могућност скоре посјете делегације ИАЕА на челу са Гросијем ради разговора о обиму даље сарадње - истакла је Захарова.

Према њеним ријечима, Москва одржава дијалог са Гросијем у свим аспектима активности ИАЕА, укључујући питања операција у нуклеарној електрани Запорожје и установљавању безбједносне зоне око постројења.

Она је додала да везу с Гросијем редовно одржава руска мисија у Бечу.

ЕУ почиње да ради на оснивању суда за ратне злочине у Украјини

Министри правосуђа земаља чланица ЕУ саопштили су на данашњем састанку у Стокхолму да Брисел почиње да ради на оснивању суда који би био надлежан за ратне злочине почињене у Украјини.

Састанак је био фокусиран на правосудну сарадњу у обезбјеђивању одговорности за “међународне злочине почињене у Украјини”.

Украјински министар правде Денис Малиуска учествовао је на састанку преко видео линка.

-Канцеларија главног тужиоца Шведске и тужиоци за ратне злочине из шведског тужилаштва су подијелили своја искуства из претходних тужилаштава за ратне злочине, а Еуроџаст је представио нову базу података за доказе. Министри су затим разговарали о наученим лекцијама и најбољим праксама за кривично гоњење кључних међународних злочина у Украјини - саопштио је Савјет ЕУ.

Шведски министар правосуђа Гунар Стремер рекао је да ће Унија тражити “пуну одговорност за ужасне злочине почињене у Украјини, за које неће бити некажњивости”.

Он каже да је “важно је да се државе чланице ослањају на искуство претходних националних процесуирања кључних међународних злочина и да сарађују кроз Еуроџаст”.

Стремер је изјавио да су неке земље чланице и Еуроџаст креирали заједнички тим за истрагу а ЕУ је доделила Еуроџасту мандат да ради на прикупљању доказа о ратним злочинима у Украјини.

-Први пут нам се отварају велике могућности да радимо на креирању инстанце за међународне злочине -”, изјавио је комесар за правосуђе Дидије Рејндерс на конференцији за штампу послије министарског састанка.

Он каже да на процедурама, законским рјешењима и оквиру за креирање судске инстанце овог типа “раде земље чланице, треће земље и Међународни кривични суд” и да је то “прекретница не само за починиоце руске агресије, него и за цијели свијет, за злочине свих врста”. 

Рејндерс каже да извјештаји са терена у Украјини упућују на то да је у тој земљи почињено 65.000 наводних ратних злочина, а 14 држава чланица су започеле истраге, међу којима и Шведска.

Рејндерс је рекао да се сада разматра формирање посебног тужилаштва у Хагу и питање да ли ће бити основан

специјални независни међународни суд или “хибридни” суд са сједиштем у Украјини а који би имао и међународне представнике.

-Ово тијело мора да има највећу могућу међународну подршку укључујући и Уједињене нације да би се добио међународни легитимитет -истиче комесар.

И Европски парламент (ЕП) је у резолуцији усвојеној прошле седмице, затражио од држава чланица да, у блиској сарадњи са Украјином и међународном заједницом, ЕУ подстакне стварање специјалног међународног суда за кривично гоњење руског политичког и војног руководства и њихових савезника.Санкције Москви продужене до 31. јула

Европски савјет одлучио је данас да продужи санкције одређеним секторима руске економије до 31. јула 2023. године, саопштено је из Савјета ЕУ.

У саопштењу се подсјећа да су ове санкције, које су уведене 2014. године као одговор на оно што у Бриселу сматрају поступцима Русије којима се дестабилизује ситуација у Украјини, значајно проширене од фебруара, у свјетлу руске специјалне војне операције.

Тренутне санкције садрже широк спектар мјера које се односе на одређене секторе, укључујући трговину, технологију, робу двоструке намјене, индустрију, саобраћај и луксузну робу.

Санкције покривају и забрану прекоморског увоза или превоза сирове нафте и одређених нафтних деровата из Русије у ЕУ, искључивање неколико руских банака из програма СВИФТ и суспензију радиодифузних активности и дозвола за неколико руских медија које Брисел оптужује да дезинформисање.

Експлозије близу нуклеарне електране Запорожје, Русија одбацује извjештај ИАЕА

Предсjедник Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси изјавио је у четвртак да су се близу нуклеарне електране Запорожје чуле експлозије и поново позвао на стварање безбjедносне зоне око те нуклеарне електране.

Саветник шефа Росатома Ренат Kарча одбацио је, међутим, Гросијеве коментаре као неосноване.

Kарча је додао да таква информација мора да буде провjерена прије него што је пуштена у јавност, јер може да буде заснована на гласинама.

"С једне стране, хоће да покажу да раде нешто корисно. Са друге, опет уносе сумњу у западно јавно мњење, сугеришући да Русија не може да се избори са одржавањем нуклеарне безбједности," изјавио је Kарча.

09:08

Експлозије близу нуклеарне електране Запорожје, Русија одбацује извештај ИАЕА

Председник Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси изјавио је у четвртак да су се близу нуклеарне електране Запорожје чуле експлозије и поново позвао на стварање безбедносне зоне око те нуклеарне електране.

Саветник шефа Росатома Ренат Kарча одбацио је, међутим, Гросијеве коментаре као неосноване.

Kарча је додао да таква информација мора да буде проверена пре него што је пуштена у јавност, јер може да буде заснована на гласинама.

"С једне стране, хоће да покажу да раде нешто корисно. Са друге, опет уносе сумњу у западно јавно мњење, сугеришући да Русија не може да се избори са одржавањем нуклеарне безбедности," изјавио је Kарча.

Мађарска ће ставити вето на санкције ЕУ Русији за нуклеарну енергију

Мађарска ће ставити вето на све санкције Европске уније Русији које утичу на нуклеарну енергију, рекао је премијер Виктор Орбан за државни радио.

Украјина је позвала 27-члану ЕУ да укључи руску државну нуклеарну енергетску компанију "Росатом" у санкције, али је Мађарска, која има нуклеарну електрану коју је изградила Русија, коју планира да прошири, то блокирала.

Орбан је у интервјуу поновио да се на санкције нуклеарној енергији "очигледно мора ставити вето".

"Нећемо дозволити да се имплементира план да се нуклеарна енергија укључи у санкције", рекао је мађарски премијер.

Зеленски позива на даље санкције и више оружја

Након посљедњих руских ракетних удара, предсједник Украјине Володимир Зеленски је позвао на даље санкције Русији и од савезнике  затражио да испоруче Украјини више оружја.

"Руска агресија може и треба да се заустави само адекватним оружјем. Терористичка држава ништа друго неће схватити. Оружје на бојном пољу. Оружје које штити наше небо.Нове санкције Русији, односно политичко и економско оружје. И правно оружје - треба још више радити на успостављању Трибунала за руске злочин у Украјини", рекао је у свом ноћном обраћању украјински предсједник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.