Епидемија грознице папагаја брзо се шири Европом: Ево објашњења како се ова заразна болест преноси

Епидемија, која је првобитно документована 2023. године, потрајала је до почетка текуће године. Документовано је укупно пет смртних случајева.

Бактерије одговорне за папагајску грозницу, која припада породици кламидија, могу се наћи у широком спектру дивљих животиња, кућних љубимаца, као и птица и перади.

Иако заражене птице можда не показују видљиве знакове болести, оне и даље имају способност преношења бактерија кроз дах или измет.

Инфекција папагајском грозницом обично се јавља када појединци удишу измет птице која је заражена болешћу. Осим тога, ако некога угризе птица или ако му уста дођу у контакт с птичјим кљуном, може се и разбољети. Важно је напоменути да конзумација меса заражених животиња не преноси болест.

Према Свјетској здравственој организацији, иако је пренос с човјека на човјека могућност, на основу резултата истраживања је риједак. Већина недавних случајева у којима су појединци обољели били су резултат контакта са зараженим домаћим или дивљим птицама.

Већина особа обољелих од болести папагаја доживљава благе симптоме који се обично манифестирају у распону од пет до 14 дана након излагања зараженој птици. Уобичајени симптоми укључују главобољу, нелагоду у мишићима, сухи кашаљ, грозницу и зимицу. Инфекција се може ефикасно сузбити давањем антибиотика, и на срећу, ријетко резултира смртним исходом међу људима.

Неколико европских нација тренутно се суочава са значајним изазовима и потешкоћама.

У једној типичној години, Аустрија доживи само два случаја ове болести. Међутим, 2023. године број потврђених случајева је нагло порастао на 14, а ове године пријављена су још четири случаја. Важно је напоменути да ови случајеви нису повезани, те да ниједна од погођених особа није путовала у иностранство нити је дошла у контакт са дивљим птичјим створењима.

Данска обично има годишњи просјек од 15 до 30 случајева људи, при чему се већина ових случајева приписује контакту с птицама кућним љубимцима.

Једној јединки у Данској дијагностицирана је папагајска грозница након контакта с птицом кућним љубимцем. Од 15 додатних случајева у којима су достављене информације о изложености, 12 појединаца је пријавило да су наишли на дивље птице путем хранилица за птице. Занимљиво је да три пацијента уопће нису пријавила никакву интеракцију с птицама.

Прошле године Њемачка је забиљежила укупно 14 случајева ове болести, док је ове године пријављено додатних пет случајева. Већина обољелих особа имала је симптоме упале плућа, што је резултирало хоспитализацијом за њих 16. Међу 19 случајева у Њемачкој, пет особа је изјавило да су биле у контакту са болесним животињама.

Од 2017. у Шведској је забиљежен пораст случајева папагајске грознице.

Постојала је изузетно висока учесталост случајева.

Током друге половине новембра и почетком децембра забележен је значајан пораст случајева. У поређењу са претходних пет година, број пријављених случајева у овом временском периоду је знатно мањи, са само 13 евидентираних случајева.

Дошло је до значајног пораста инциденције ове болести у Холандији, надмашујући број случајева пријављених током одговарајућег временског периода претходних година. Тренутно постоји 21 случај, док се просјечан годишњи број обично креће око девет.

У Холандији је сваки пацијент примљен у болницу, што је резултирало једним смртним исходом. Од укупног броја пацијената, осам особа је тврдило да није имало интеракцију са птицама, док су остали пацијенти потврдили такав контакт.

У сарадњи са погођеним нацијама, СЗО ће наставити свој надзор над епидемијом. Организација савјетује докторе да остану на опрезу и наглашава важност практицирања правилне хигијене руку појединцима који посједују птице кућне љубимце или имају редовне интеракције са птичјим створењима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.