Дојче веле: Њемачка планира изградњу нових ратних склоништа

ДВ указује да можда не постоји бољи начин да се процјени колики је страх од рата у некој земљи него да се види како послују фирме које граде приватне бункере. 

На примјер, фирми са сједиштем у Берлину - БССД Дефенсе - која гради склоништа за приватну, пословну и војну употребу - у последње вријеме посао иде добро. 

Та фирма, поред разне кућне сигурносне опреме, нуди од „просторија за привремену изолацију и заштиту“ за око 20.000 евра, до правих склоништа за готово 200.000 евра.

Технички директор БССД-а Марио Пиејде рекао је да је та фирма последњих година имала повећан број позива приватних особа, ватрогасних служби и локалних власти. 

Пиеде је истакао да је интересовање за склоништа почело да расте током пандемије короне, а да је затим поново појачано 2022. године када је Русија напала Украјину.

На конференцији министара унутрашњих послова у Потсдаму у јуну, њемачко Савезно министарство унутрашњих послова представило је својим  колегама из њемачких савезних држава „извјештај о развоју модерног концепта склоништа“ за становништво Њемачке. 
Тај извјештај се појавио три мјесеца након што је Њемачко удружење градова и општина позвало савезну владу да у идућих десет година уложи 10 милијарди евра у цивилну заштиту и да то искористи за оспособљавање 2.000 бункера из доба Хладног рата.
 
Немачка Савезна канцеларија за цивилну заштиту и помоћ у катастрофама (ББК) саопштила је за ДВ да је само 579 бункера из Хладног рата и даље одређено као јавна склоништа и да имају мјеста за око 478.000 људи (или 0,56 одсто њемачког становништва).

Чак ни ти бункери нису „ни функционални, нити спремни за употребу“ након што је 2007. године напуштен ранији систем склоништа.

ББК наводи да је нови концепт бункера у фази планирања.

Њемачки медији су јавили да је њемачка савезна влада навела у извјештају, који још није објављен, да би за заштиту становништва Њемачке било потребно изградити још око 210.100 бункера, што би трајало 25 година и коштало 140,2 милијарде евра.

Директор Института за економске и безбједносне студије ФИРМИТАС на Универзитету у Витену Ханс-Валтер Борис поставио је питање колика би заправо била корист од бункера, с обзиром на војну моћ која би била употребљена у евентуалном рату између НАТО-а и Русије.

Борис је напоменуо за ДВ да Русија, на примјер, има хиперсоничне ракете које би за два до пет минута из Калињинграда могле да практично досегну било који европски град.

„Није то као у Другом свјетском рату, када су упозорења од бомбардера који лете изнад Хановера према Берлину давала људима 15 или 20 минута да пронађу склониште. Са садашњим временима реакције не постоји начин да се упозори становништво“, навео је Борис.

Њемачка влада је свјесна тог проблема и због тога планира да препоручи грађанима да набаве јефтин и лако доступан грађевински материјал за изградњу сигурних просторија у својим подрумима.

Борис је рекао да не вјерује да је тај концепт добар јер би сукоб могао брзо да ескалира у нуклеарни рат, а нуклеарно оружје је сада знатно деструктивније од оног које су користиле САД на крају Другог свјетског рата.

„Посљедице више нису упоредиве са Хирошимом или Нагасакијем. Модерним оружјем цијела Њемачка би могло да буде збрисана са само девет до дванаест ракета“, рекао је Борис.

Према његовим ријечима, бункери који би могли да издрже такву врсту напада морали би да буду укопани хиљаде метара дубоко у швицарским Алпама. 

Борис је закључио, да када је у питању могући сценарио нуклеарног рата, да се „ионако не може ништа учинити“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.