Дојче веле: Милитаризација свакодневног живота у Њемачкој
БОН - Питање рата и одбране одређиваће све више политичких одлука у Њемачкој, а даља милитаризација свакодневног живота биће нешто са чиме ће грађани те земље морати да живе и сљедеће године – и да то прихвате, пише данас Дојче веле (DW).
Њемачка је на почетку рата у Украјини, послала тој земљи 5.000 војничких кацига, а две године касније, редовно тамо шаље најновију војну технологију и оружје.
"А очекује се да ће се то наставити и 2024", наводи DW.
Како додаје, питања рата и одбране одређиваће све више политичких одлука, а разлог је, тврди DW, све реалнија опасност од руског напада на територију НАТО.
Политиколог Кристијан Молинг, који је на челу Центра за безбједност и одбрану при Њемачком савјету за спољне послове указао је на примјер изградње путева и оцијенио да Њемачка вjероватно мора да обнови путеве и мостове.
Многи путеви и мостови у Њемачкој нису пројектовани да издрже терет тенкова и друге војне опреме.
Молинг, који је недавно узбунио политички Берлин анализом да би НАТО-у у најгорем случају могло бити потребно пет година за поновно наоружавање, нагласио је да свеобухватна одбрана укључује јачање цивилне инфраструктуре и друштва "у њиховом нормалном постојању како би могли да издрже ратни догађај".
То значи, објашњава DW, да је планирање, на примјер, новог друмског моста у некој општини сада потенцијално и војно релевантно.
"Сваки мост би могао да има стратешку улогу у случају потребе одбране од војне агресије", наводи DW.
Људи се у Њемачкој тешко носе са новом реалношћу, преноси DW и подсјећа да је њемачки канцелар Олаф Шолц прије скоро две године прогласио "прекретницу" у немачком Бундестагу, чиме је хтио да јасно стави до знања да су њемачка војска и одбрамбене способности земље поновно приоритет, као и прије пада Берлинског зида.
Већина њемачких стручњака за безбједност и одбрану, као и Молинг, тврде да Украјина брани слободу цијеле Европе, и да ће, ако изгуби од Русије, руски предсједник Владимир Путин наставити да ратује и напасти НАТО.
Молинг сматра да многи у Њемачкој нису разумјели да се не може "притиснути дугме" када је у питању наоружање, а онда да сутрадан "тенкови силазе са покретних трака".
"Потребно је врло дуго да се изграде такви производни капацитети. Оно што се може замјерити њемачкој влади, али и свим владама у Европи, јесте да још нису препознале знакове времена и почеле да производе знатно више. И то не зато што је то потребно Украјини, него зато што је потребно и нама", рекао је Молинг.
Њемачка је сада други најважнији добављач оружја Украјини након САД, али Молинг сматра да њемачка производња оружја још није значајније порасла.
"Тренутно само крпимо рупе, не почињемо да градимо нове производне капацитете који би нам омогућили да будемо спремни на веме с обзиром на рокове које су реално пред нама", оцијенио је Молинг.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
