Данас избори у САД: Копља ломе на "плавом зиду" и "сунчаном појасу"

У "колебљивим" државама, које се сматрају пресудним за исход данашњих предсједничких избора, потпредсједница и бивши предсједник САД настоје да убиједе бираче да свој глас дају баш њима, говорећи о здравству, рату на Блиском истоку и економским темама.

Сматра се да постоји седам савезних држава које би теоретски могао освојити било који кандидат. Због тога су кампање Харисове и предсједника Трампа усмјерене управо на та подручја.

Те државе могу се подијелити у двије опште категорије. Прву чине три преломне државе Средњег запада, тзв. "плави зид" - то су државе с јаком индустријом и снажним радничким синдикатима: Пенсилванија, Мичиген и Висконсин. Некада су биле поуздано демократске, али су се мијењале с промјеном демографије, а Трамп је привукао бијеле бираче без факултетског образовања.

Када је Трамп освојио Бијелу кућу 2016. освојио је све три. Када је Џозеф Бајден побиједио 2020. такође је освојио све три. Ако Харисова освоји све три ове године, вјероватно ће имати довољно електорских гласова за побједу. Међутим, анкете показују тијесне трке у њима. Кључна ће бити излазност, што за Харисову значи привлачење подршке жена из предграђа и црних бирача.

Државе "плавог зида" обично гласају једнако.

Посљедњи пут када нису све гласале за истог кандидата био је 1988 - занимљиво тада је и Калифорнија била црвена, а Западна Вирџинија плава. У осам избора након 1988. једини пут када су државе "плавог зида" гласале за републиканца био је 2016, када их је освојио Трамп.

Другу категорију чине четири државе "сунчаног појаса" - ове државе с растућом популацијом укључују Аризону и Неваду на западу те Сјеверну Каролину и Џорџију на истоку. Аризона, Џорџија и Сјеверна Каролина некад су биле поуздано републиканске. Трамп је двапут побиједио у Сјеверној Каролини, али разлика је била мала 2020. Посљедњи демократа који је побиједио тамо био је Барак Обама 2008. Бајден је био први демократа који је освојио Џорџију од Била Клинтона 1992. и Аризону од Клинтона 1996.

Један глас у Небраски је преломно подручје - 48 држава додјељује све своје електорске гласове побједнику. Небраска и Мејн то чине другачије, додјељујући гласове по конгресним дистриктима. Небраска је сигурно подручје за Трампа, али конгресни дистрикт око Омахе је преломно подручје. Тај један глас могао би бити кључан у случају тијесне трке у електорском колегијуму.

У Мејну, другој држави која не додјељује све своје електоре побједнику у цијелој држави, ситуација је обрнута. Трамп би тамо могао освојити један електорски глас.

Обраћајући се бирачима на државном универзитету у Мичигену Харисова је рекла да ће "учинити све што је у њеној моћи да оконча рат у Гази".

О тој теми она је циљано говорила баш у Мичигену, дому великог броја Американаца арапског поријекла.

Рат у Гази био је тема и Доналда Трампа у Диборну, граду са највећим бројем становника поријеклом из арапских земаља, при чему је он критиковао начин на који се демократе носе са сукобом на Блиском истоку, као и финансијску подршку САД Израелу.

Харисова и Трамп изнијели су опречне ставове и кад је ријеч о здравству.

Тако је Трамп рекао да ће Роберт Ф. Кенеди Млађи имати "велику улогу у администрацији" уколико он побиједи на изборима, као и да не може искључити могућност да одређене вакцине буду забрањене те да је отворен за неке од Кенедијевих "контроверзних идеја" о тој теми.

- Па, разговараћу са Кенедијем, разговараћу и са другим људима и донијећу одлуку, али он је веома талентован и има чврсте ставове - рекао је Трамп.

Харисова је, са друге стране, након тога позвала гласаче да Кенедија задрже даље од здравствене заштите.

Говорећи у подкасту са породичним љекаром Мајком Варшавским, она је истакла да "није корисно за медицинску професију да Кенеди говори о здравственој заштити на начин на који он то ради".

- То је један од разлога зашто улажем оволике напоре - знам колики су улози - рекла је Харисова, која је затим Кенедија у објави на платформи "Икс" назвала "теоретичарем завјере" и противником абортуса.

На истој друштвеној мрежи гласачима се недуго потом обратио и Трамп, обећавајући им да ће поправити оно што је "Камала сломила".

- Са вашим гласом инфлација ће бити завршена. Граница ће бити сигурна и безбједна. Имаћемо мир широм свијета. Са вашим гласањем Америка ће ући у ново златно доба! Гласајте да Трамп поново учини Америку великом - поручио је он.

Рекао је да САД, ако побиједи Камала Харис, "само три дана дијеле од почетка економске депресије у стилу 1929. године".

- А ако ја побиједим, три дана сте удаљени од најбољих послова, највећих плата и најблиставије економске будућности коју је свијет икада видео - истакао је Трамп.

Како је навео, "ноћна мора од Камалине инфлације" коштала је типичну америчку породицу 30.000 долара кроз повећање цијена.

- А сада она жели да наметне највећи порез у америчкој историји и подигне ваше порезе за 3.000 долара годишње - закључио је Трамп.

Људи око њега тврде да ће бивши предсједник освојити шест од седам кључних држава. Како пише Би-Би-Си, можда је то разлог зашто је Харисова одржала скупове тамо гдје Трамп обично не побјеђује.

За ове америчке изборе кажу да су историјски. Ако Харисова побиједи, ући ће у Бијелу кућу, не само као прва предсједница САД, већ и као прва тамнопута жена те прва предсједница азијско-америчког поријекла.

Што се тиче Трампа, он би могао постати први предсједник од 19. вијека који је побиједио након што је изгубио реизбор те први кандидат велике странке с кривичном пресудом.

Анкета

Непосредно пред одржавање избора у САД резултати анкете коју су спровели Еј-Би-Си њуз/Ипсос показују да је трка између Камале Харис и Доналда Трампа и даље тијесна.

Такође, три четвртине вјероватних бирача сматра да је земља на озбиљно погрешном путу, а шест од десет бирача није задовољно избором кандидата.

Анкета је спроведена онлајн, од 29. октобра до 1. новембра, на случајном узорку од 3.140 одраслих, на енглеском и шпанском језику, укључујући 2.267 вјероватних гласача.

Рано гласање

Више од 78 милиона држављана САД искористило је могућност раног гласања на предсједничким изборима који се одржавају данас, објавио је Универзитет Флориде.

У извјештају је наведено да је на бирачка мјеста изашло више од 42,6 милиона људи, а око 35,3 милиона њих гласало је поштом. Укупан број регистрованих бирача у САД је 168 милиона. Највећа излазност забиљежена је у Тексасу - 8,9 милиона, на Флориди 8,1 милион, у Калифорнији 7,6 милиона, Сјеверној Каролини 4,4 милиона и Џорџији четири милиона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.