Шест чињеница о 11. септембру: Данас 22 године од терористичких напада у САД
ЊУЈОРК - Данас се навршавају 22 године од напада на Њујорк и Вашингтон, најразорнијих терористичких напада у историји.
Једанаестог септембра 2001. године 19 терориста, повезаних за Ал Каидом, отело је четири авиона и извело самоубилачке нападе на тлу САД. Скоро 3.000 људи је погинуло, а убрзо је услиједио одговор Сједињених Држава - у форми војне инвазије на Авганистан која је недавно окончана повлачењем посљедњих америчких трупа.
Напад 11. септембра је најгори терористички напад који су Сједињене Државе претрпјеле у својој историји, који је умногоме утицао и трасирао пут којим ће ићи спољна политика једине тадашње суперсиле, јавља РТС.
Њујорк и Куле близнакиње
У уторак 11. септембра 2001. у 8.45 по локалном времену, ведро небо изнад Њујорка запарао је “боинг 767” компаније “Американ ерлајнс” који се са 75.000 литара горива закуцао у сјеверну кулу Свјетског трговинског центра.
Удар је оставио отворену, пламтећу рупу близу 80. спрата. Само 18 минута касније евакуације оба небодера прекинуо је други “боинг 767” исте компаније који се појавио на небу, оштро скренуо и ударио у јужну кулу негдје око 60. спрата.
Удар на Пентагон и четврти авион
Док су милиони људи уживо или преко ТВ екрана гледали шта се дешава у, сада већ очигледном, терористичком нападу, трећи авион “Американ ерлајнса” на лету 77 кружио је изнад Вашингтона прије него што је у 9.45 ударио у западно крило Пентагона.
Експлозија која је услиједила изазвала је велики пожар и урушила дио џиновске бетонске зграде у којој се налази Министарство одбране САД.
Терористи су отели и четврти авион. Међутим, како је лет 93 “Јунајтед флајта” каснио са полијетањем, путници су сазнали о дешавањима у Њујорку и Вашингтону. Схвативши да је и њихов авион отет, неколицина путника и чланова посаде покушала је да врати контролу над летјелицом. Када су терористи схватили о чему се ради и да највјероватније неће успјети у својој намјери, окренули су авион и срушили га на поље близу Шенксвила у западној Пенсилванији.
Пад Кула близнакиња
Мање од 15 минута након што је авион погодио Пентагон, ситуација у Њујорку попримила је још горе размјере. Челична конструкција јужне куле Светског трговинског центра није издржала оштећења и огромну температуру и урушила се под својом тежином.
Иста судбина задесила је и сјеверну кулу у 10 часова и 30 минута. Од људи који су у вријеме рушења небодера били у њима преживјело је само шесторо.
Број жртава
Укупно 2.996 људи погинуло је у нападима 11. септембра, укључујући 19 терориста. У удару на Свјетски трговински центар и посљедичном рушењу Кула близнакиња живот су изгубиле 2.763 особе, међу којима су била 343 ватрогасца и здравствено особље и 60 полицајаца.
У нападу на Пентагон погинуло је 189 људи, укључујући све на лету 77. Још 44 је погинуло у паду авиона у Шенксвилу.
Организатори и мотив напада
Непосредно послије напада сумња за организацију пала је на терористичку организацију Ал Каиду. Упркос томе што је њен вођа испрва демантовао укљученост, он је касније преузео одговорност, а као разлог је навео америчку подршку Израелу, присуство трупа САД у Саудијској Арабији и санкције против Ирака.
Америчка администрација захтијевала је од Авганистана његово изручење, али су власти те земље одбиле да истјерају Ал Каиду и Бин Ладена.
Одговор Вашингтона
Први човјек САД Џорџ Буш покренуо је Рат против тероризма – кампању која укључује војне и дипломатске акције са циљем спрјечавања ширења тероризма. Званични назив био је “Операција: Трајна слобода”, а започета је већ 7. октобра војном инвазијом на Авганистан. У року од два месеца, америчка војска и њени савезници збацили су са власти талибански режим, али је рат против Ал Каиде настављен.
Осама бин Ладен остао је у бјекству све до 2. маја 2011, када су га амерички специјалци пронашли у његовом скровишту у Аботаду у Пакистану. У јуну је предсједник Барак Обама најавио почетак повлачења трупа из Авганистана, које је окончано тек недавно – 10 година касније.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
