Дан Николе Тесле први пут се обиљежава у Онтарију

У САД, гдје је Тесла живио шест деценија, обиљежавање 165 година од његовог рођења биће уприличено на Лонг Ајленду у Теслиној јединој преосталој лабораторији, која је трансформисана у музејски комплекс.

“Сваке године славимо рођендан Николе Тесле како бисмо освјетлили не само његов живот и рад, већ и његов трајни утицај на нас сада и у будућности”, рекао је за “Тањуг” извршни директор Теслиног научног центра Ворденклиф Марк Алеси.

У организацији TSCW биће одржана Теслина рођенданска изложба и рођендански ноћни шоу, за који је улазница 65 долара. Новац ће бити искоришћен како би TSCW прерастао у мјесто будућности - глобални научни центар који унапрјеђује нове технологије и нуди трансформативно учење за све узрасте.

Током дводненвних свечаности у Филаделфији у част једног од највећих и најутицајнијих свјетских умова, које почињу вечерас, у организацији Теслине научне фондације, посјетиоци ће, како је речено Тањугу, моћи да виде и најпознатије Теслине изуме.

У Београду је сваког 10. јула улаз у Теслин Музеј бесплатан, изјавила је за Тањуг директорка Музеја Ивона Јевтић и изразила увјерење да ће и сутра као и посљледња два мјесеца Музеј бити пун посјетилаца.

САНУ је Тесли посветила цијелу недјељу, данас је отворена изложба, а биће организован и округли сто “Од талентованог дјечака са Балкана до генија планетарних размјера”.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја за Дан науке није припремило посебан програм, док ће у Музеју ПТТ-а приредити трибину “Никола Тесла и начело хармоније у српској култури”.

Посланик у парламенту најмногољудније канадске провинције Том Ракочевицћ за Тањуг каже да ће обиљежавање Дана Николе Тесле у Онтарију допринијети да све више и више Канађана научи о Тесли и да схвате колико наша савремена технологија зависи од његових невјероватних иновација.

“Надам се да ће и љубитељи Николе Тесле широм света смислити много креативних начина како би испричали причу о делу једног од највећих умова човјечанства и покретали сличне иницијативе”, рекао је Ракочевић, који је инцијативу покренуо због личног интересовања и образовања, али и због српског поријекла које га је, како наглашава, додатно учинио да буде поносни поштовалац Николе Тесле.

Ракочевић је подсјетио да је иницијатива веома брзо прошла законску процедуру, што је у Канади прилично ријетко, и да је добила подршку краљице.

Ракочевић је рекао да ће оригинални у јуну потписани документ поклонити Музеју у Београду као и да је одлука да се 10. јул прогласи Даном Николе Тесле у Онтарију резултат и залагања српске заједнице, који настоје да се Теслино име постави на пиједестал који заслужује.

Тесла је роден 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, а умро је на Божић 1943. године у САД, гдје је живио шест деценија.

Његовим именом названа је јединица за мјерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а његова заоставштина уписана је у регистар Унеска. Од 1994. у Њујорку угао 40. улице и 6. авеније, где је била његова лабораторија, зове се Угао Николе Тесле.

Тесла је каријеру почео као помоћни инжењер 1878. године у Марибору, али је те године, због очеве смрти, да би му испунио жељу, уписао факултет. Након студија у Прагу почео је да ради у Будимпешти у Централном телефонском уреду, а потом у Паризу у Едисоновом континенталном друштву.

Двије године касније стигао је до самог Томаса Едисона, тада најзначајније личности на пољу технике у Америци.

Први патент поднио је 1884. године, а послије одласка из Едисонове компаније и оснивања “ “Tesla Electric Light & Manufacturing” ”. Створио је и значајан број проналазака које никада није покушао да заштити, као што је примјена високофреквентних струја у медицинске сврхе.

Требало му је више од четири деценије да постане редовни члан САНУ, након што је први пут одбијен 1892. Ванредни члан постао је 1894.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.