Да ли су Американци дигли руке од Украјине?
ВАШИНГТОН - Републиканци су у америчком Сенату блокирали пакет нове безбједносне помоћи Украјини и Израелу, вриједан милијарде евра. Они и даље истрајавају на својем захтјеву за строжију контролу имиграције на граници САД-а с Мексиком.
Значи ли то да су Американци и службено "дигли руке" од Украјине или је ријеч само о политичким препуцавањима демократа и републиканаца у америчком Сенату?
За пакет помоћи гласало је 49, а 51 сенатор био је против. Мјера вриједна 110.5 милијарди долара није добила подршку потребних 60 одсто чланова Сената како би се отворио пут за почетак расправе. Републиканци су рекли да је овакво гласање било битно како би истакли свој захтјев за строжију имиграцијску политику и контролу јужне границе.
"Данашње гласање је оно што је потребно тако да демократски званичник препозна да републиканци у Сенату мисле оно што кажу. Онда гласајмо. И онда коначно почнимо испуњавати приоритете америчке националне безбједности, укључујући ове код куће", рекао је званичник републиканаца у Сенату Мич МеКонел у говору раније у сриједу.
Али, да ли је ријеч само о политичком препуцавању демократа и републиканаца или су Американци и службено "дигли руке" од Украјине?
"Ова одлука, која доводи у питање судбину Украјине, није без преседана", сажима Петар Поповић, ванредни професор на загребачком Факултету политичких наука и стручњак за међународне односе.
Објашњава да је и Ричард Никсон током предсједничке кампање 1968. преко посредника минирао готово постигнут мировни споразум у Вијетнаму како би добио изборе, чиме је пролонгирао рат за још три године.
"А с обзиром на то да је Украјина у сваком погледу мање важна Америци него што је то онда био Вијетнам, овакав тактички потез републиканских сенатора не треба чудити", тумачи Поповић.
Још напомиње да ће "помоћ ионако ићи, али по посебним условима и у другачијем пакету".
"Ако Трамп побиједи на изборима идуће године, сумњам да ће доћи до значајнијих промјена", мишљења је овај стручњак за међународне односе.
Каже да је могуће чак и веће издвајање за помоћ, али послије избора. Подсјећа да Трамп у свом мандату, упркос оптужбама да је у дослуху с Москвом, није поправио односе с Русијом, него је предузимао још оштрије мјере санкцијама.
"Такође, Трамп је наставио подржавати Украјину у њеним ратним напорима против одметнутих проруских регија. То је показао скандал крајем 2019., када је подршку Зеленском и даљу помоћ условио информацијама које би инкриминисале Хантера Бајдена, сина његовог политичког ривала и актуелног предсједника САД-а, Џоа Бајдена", тумачи овај професор те сматра да садашњу одлуку америчког Сената треба посматрати у контексту унутрашњих политичких прилика уочи предсједничких избора у Сједињеним Америчким Државама идуће године.
Наставио је Поповић:
"Бајденова администрација се очигледно прерачунала када је у пакет за националну безбједност, уз помоћ Украјини, укључила помоћ Израелу, претпостављајући да републиканци не би угрозили безбједносну подршку Израелу", сматра Поповић.
Каже да незавидна ситуација за Украјину може значајно нашкодити Бајденовим изборним изгледима, а при томе републиканци износе увјерљиве аргументе према којима се чак 55 одсто Американаца противи даљем издвајању средстава за подршку тој земљи у сукобу с Русима, а 51 досто их вјерује да је САД већ дао довољно, али правих резултата нема, посебно у контексту дебакла такозване прољетне офанзиве.
"Све више јачају оптужбе за корупцију против украјинског предсједника Володимира Зеленског те да добар дио средстава за одбрану нестане доласком у Украјину итд.", закључује стручњак за међународне односе Поповић, преноси "Тпортал".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
