Да ли је Европа на ивици рата?

Најгласнији посљедњих неколико мјесеци свакако је Виктор Орбан, мађарски премијер, који је рекао да Европа јури у рат као воз са лудим машиновођом. Прије тога, данима уназад, Орбан је давао сличне изјаве као што су да смо "удаљени неколико центиметара од уништења", или да је "Европа у средњој фази припрема за рат са Русијом".

"Постоје три фазе, дискусија, припрема и уништење. Сада завршавамо дискусију и у фази смо припреме. Удаљени смо неколико центиметара од уништења", упозорио је Орбан.

Оно што брине или тјера на размишљање јесте да Орбан није једини. У посљедњих неколико мјесеци бројни званичници Европске уније говорили су о рату и могућности његовог ширења из Украјине.

"Могућност рата у Европи појављује се на хоризонту", рекао је недавно Жозеп Борељ, високи представник ЕУ за спољну политику и безбједност, наглашавајући да је прстен ватре око Европе, пишу Независне.

Он је рекао да се ради о важном тренутку и да је најбоље да НАТО повећа европске одбрамбене капацитете јер ЕУ неће у догледној будућности имати заједничку војску.

"Одбрана ће остати одговорност чланица", рекао је тада Борељ, истовремено наглашавајући да могућност конвенционалног рата високог интензитета у Европи више није фантазија.

У свему томе, позив предсједнице Одбора за одбрану Бундестага не дјелује изненађујуће, нити су му медији дали пажњу коју заслужује. Овај позив до прије неколико година у Европи био је незамислив, а данас је реалност.

"Руски предсједник Владимир Путин припрема свој народ за рат и супротстављање Западу. Зато морамо што прије постати способни за одбрану. Русија производи само оружје. Штампају се школски уџбеници који приказују Њемачку као агресора. Дјеца у основној школи уче како баратати оружјем, све је то страшно", упозорила је Штарк Цимерманова, а преноси "Шпигл".

Према њеним ријечима, прво мора да се региструје 900.000 резервиста, јер Бундесвер (Савезна одбрана) деценијама није евидентирао војнике који су напустили активну службу.

"Када бисмо могли да регрутујемо само половину њих као резервисте са њиховом одговарајућом стручношћу, то би била невјероватна предност", објаснила је она.

Осим Њемачке, и бројне друге земље Европе у посљедњих неколико мјесеци разматрају опције ангажовања већег броја војника и мобилизације. Ипак, свима њима заједничко је да велика већина људи за рат не жели ни да чује, а осим тога посљедњих деценија ријетко које земље Европе придавале су пажњу војсци и обуци својих грађана. Углавном, војни арсенали у Европи су поприлично застарјели, а све теже је наћи и оне који би да раде у војсци и за војску.

У овом тренутку велика већина европских земаља на страни је Украјине, истовремено критикујући Русију, коју сматрају најодговорнијом за ситуацију у свијету и Европи, међутим све више је и оних који се противе таквим политикама. У првом реду ту је Мађарска, али и још многе друге, углавном мање земље, чији глас тренутно није лако чути.

Када је ријеч о рату, можда и најсликовитији био је Доналд Туск, премијер Пољске. Он се крајем марта, говорећи о могућем рату у Европи, сјетио, како је рекао, слике на зиду његове породичне куће у Пољској. Како је објаснио, на њој се виде људи како се смију на плажи у Сопоту, близу Гдањска, на јужној обали Балтика. Слика је од 31. августа 1939. године, рекао је Туск, додајући да је само десетак сати касније и само пет километара даље почео Други свјетски рат.

"Знам да ово звучи поражавајуће, посебно за младе генерације, али морамо да се психички навикнемо на долазак нове ере. Ово је предратно доба", рекао је Туск.

Многи аналитичари у свијету почетак рата већ предвиђају, истичући да то што Француска у Украјину шаље своје војнике може бити прекретница. Француски предсједник Емануел Макрон у неколико наврата у посљедњих неколико мјесеци рекао је да не искључује слање својих војника у Украјину, а поједини медији већ су извијестили да је "француска чизма ушла у Украјину".

На све то, када се дода изјава Јенса Столтенберга, генералног секретара НАТО-а, да Украјина оружјем које добија од НАТО-а може гађати циљеве унутар Руске Федерације, више није питање да ли ће бити рата у Европи, већ када. Велика Британија већ је дала допуштење Кијеву да оружјем које им они дају могу гађати циљеве у Русији, док се Америка томе још увијек противи.

Михаил Ходарјоног, војни аналитичар руског листа "Газета", упозорио је недавно да оно што многе западне пријестонице раде у вези са ратом у Украјини може довести до распламсавања трећег свјетског рата.

Он сматра да би, ако би се укинула ограничења наметнута Кијеву за употребу западног оружја против Русије и донијела одлука о слању војних јединица НАТО-а у подручје војних операција, те активности подигле сукоб на потпуно другачији ниво и повећале могућност ескалације конфронтације у Украјини с могућношћу попримања глобалних димензија.

"Била би то звона трећег свјетског рата", сматра овај аутор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.