У Индији ће право гласа имати готово милијарду људи, ево како то изгледа

Танјуг
У Индији ће право гласа имати готово милијарду људи, ево како то изгледа

Индија за месец дана бира посланике за Доњи дом парламента, на изборима на којима ће право гласа имати готово милијарду људи, на више од миллион биралишта широм земље.

Упркос огромном демократском оптимизму које шире званичници у Индији, али и бројни коментатори у свијету, индијски избори нису без дубоких контроверзи, оцјењује новинар Драган Бисенић и објашњава да лојалне групе бирача обично подржавају одређеног кандидата или странку током избора са очекивањем даће добити бенефиције када њихов кандидат ступи на функцију.

Како у ауторском тексту за Танјуг пише Бисенић ,за мјесец дана почиње највећи изборни процес на свијету, или, како је популарно зову, избори у највећој свјетској демократији.

Индија бира посланике за Доњи дом парламента, Лок Сабху. Број гласача, њих готово милијарду, је већи него што САД, Европска унија и ​Русија заједно, имају становника.

Размјере овог колосалног политичког процеса тешко да су било коме потпуно јасне. Гласање ће да траје седам недјеља, од 19. априла, до 4. јуна у седам различитих фаза. Прва фаза парламентарних избора биће одржана 19. априла, друга 26. априла, трећа 7. маја, четврта 13. маја, пета 20. маја, шеста 25. маја и седма фаза 1. јуна. Резултати широм земље ће се бројати одједном 4. јуна и биће објављени истог дана.

Индијска изборна комисија ће имати укупно скоро 15 милиона службеника, који ће помагати процедуре одржавања ових избора. Индија користи електронске машине за гласање, уведене 1982, а на овим ће се изборима користити 5,5 милиона тих уређаја. 

Бирачи гласају притиском тастера поред имена кандидата и симбола странке. Према правилима индијске изборне комисије, биралишта би требало да буду унутар два километра од сваког бирача, што приморава бирачке одборе и комисије да се пробијају непроходним брдима, планинама и џунглама да би стигли до сваког гласача. 

Премијер Нарендра Моди ће покушати да освоји трећи узастопни мандат, по чему би се изједначио са херојем независности Индије и њеним првим премијером, Џавахарлалом Нехруом.  

Истраживања јавног мњења су ретка у Индији, али прошлогодишње истраживање показало је да 80 одсто грађана има позитивно мишљење о актуелном премијеру Нарендри Модију. Очекује се да ће Модијева националистичка странка Бхаратиyа Јаната (БЈП), доминантна политичка група, освојити више од 272 заступничка места потребна за већину. 

Моди предвиђа да ће БЈП освојити 370 мандата, а његов политички савез Национални демократски савез преко 400, што би било највише у протекле четири деценије. 

Опозициона Конгресна странка, која је Индијом управљала већину времена од независности 1947, основала је савез од 28 странака назван ИНДИА (Индиан Натионал Девелопментал Инцлусиве Аллианце) ради заједничке борбе против Модијеве коалиције, али савез је подијељен због несугласица око заједничких кандидата.

Након најаве примене измењеног Закона о држављанству који је допуњен 2019. избили су протести у разним дијеловима земље. Закон убрзава добијање држављанства за јверске мањине (хиндуси, парси, сики, будисти, хришćани или џаини) из Пакистана, Бангладеша и Авганистана са веćинским муслиманским становништвом, иако искључује прогоњене муслимане из ове три земље или муслиманске мањинске групе из других суседних земаља, попут Мјанмара.

Политика у Индији је у великој мјери зависила од веза између покровитеља и клијената дуж кастинских линија током периода у којем је доминирао Конгрес. Каста којој неко припада служи као снажна одредница његовог или њеног обрасца гласања. 

У Индији различите политичке странке представљају интересе различитих кастинских група. Више и трговачке касте као што су брахмани, раџпут и кајаст и богате муслиманске групе имају тенденцију да изразе своје интересе кроз Конгресну партију. 

Аграрна виша каста Јаци имају тенденцију да гласају за конкурентске странке. Бројчано мање странке, које представља Јан Сангх, добијају гласове скоро искључиво из виших и трговачких касти.

Међутим, каста не одређује само гласачко понашање. Неподударности се јављају посебно за групе виших касти. То значи да не би сви из исте касте гласали само за једну партију. 

Људи више касте имају више слободе да гласају на основу политичких увјерења. Мандал комисија је покрила више од 3.000 других заосталих касти.

Стога није јасно које су странке повезане са сваком кастом.
Лојалне групе бирача обично подржавају одређеног кандидата или странку током избора са очекивањем да ćе добити бенефиције када њихов кандидат ступи на функцију.

Многе политичке странке у Индији отворено су се упустиле у политику гласачке банке засноване на касти. Конгресна партија је користила банку гласова за одржавање власти, конкурентске странке су конструисале банке гласова како би оспориле доминацију Конгресне партије у политици. 

Посебно важну улогу „банке гласова“ игра партија касте „недодорљивих“ или „далита“. Посланик Конгресне странке, Рахул Ганди, иначе син бивше индијске премијерке Соње Ганди, оптужио је Мудијеву партију да не отвара довољно радних места за далите и друге заостале класе, које чине „90 одсто становништва“ и да их дискриминише у својој политици. 

Он је затражио кастински попис становништва као „највећи револуционарни корак за напредак Индије“. При томе, истакао је да је укупно богатсво земље "у рукама два одсто људи".

Послије смрти Др Б.Р. Амбедкара 1956. најпознатији вођа недодирљивих био је Џагџиван Рам. Он је био члан Конгресне странке и захваљујући њему, „недодирљиви“ су чинили „банку гласача“ ове странке. 

Та позиција била је доведена у питање само у Махарашатри, од стране Републиканске партије коју је касније формирао Амбекар и од милитантске организације „далита“ – Пантера. 

Једна од последица била је да је ријеч „далити“ заменила термине „унижене касте“ или гандијевски термин  „хариџан“ (божји људи). Али, између 1950. и 1980. они су углавном гласали за Конгресну партију. 

Та група чинила је око 15 одсто популације земље и значајено је утицала на односе снага међу гласачима. Канши Рам је у време смрти Амбедкара био већ деценију активан у покрету. Завршио је Универзитет у Пенџабу и радио у лабораторији у Махараштри, гјде се упознао са дјелима Амбедкара. 

Када га је то радикализовало, напустио је свој посао и образовао организацију која је представљала запослене у влади поријеклом из потиснутих слојева.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана