Да ли је Европи доста зелених?

Како се наводи, анкете показују да ситуација за европске Зелене није баш сјајна и да би на изборима у јуну могли да изгубе око трећину места у Европском парламенту.

Тренутно они имају четврти највећу посланички клуб са 72 посланика, а у Европској комисији их представља Виргинијус Синкевичијус.

У очима јавности, Зелени су, као ни једна друга странка, симбол борбе за заштиту животне средине, а на изборима 2019. године постигли су бољи резултат него икада.

Ипак, утицај зелених партија неравномjерно је распоређен широм ЕУ, истиче DW.

Зелени су традиционално јаки у земљама западне Европе као што су Француска, Њемачка и Аустрија, каже Тобијас Герхард Шминке, оснивач платформе "Europe Elects", која је водећа у Европи у анализи анкета и изборних података.

У тим земљама су обично освајали десетак, понекад и до 20 одсто гласова. 

"Али у многим дијеловима јужне Европе, посебно у источној Европи, много су слабије укоријењени. У Словачкој, на примјер, чак и не постоје", објашњава политиколог за ДW.

Зелене странке су дио власти у неколико држава ЕУ. 

У Њемачкој Зелени имају петоро министара, укључујући и министарку спољних послова Аналену Бербок и вицеканцелара и министра привреде Роберта Хабека.

Зелене странке су такође дио владе у Ирској, Аустрији, Белгији, Летонији и Шпанији.

У актуелном мандату Европског парламента заштита климе је важна тема. 

Европска унија жели да постане климатски неутрална до 2050. године такозваним "Европским зеленим договором", али политички вјетрови су се поново промијенили и закони о заштити климе су мање прихватљиви, указује DW и додаје да су пољопривредници протестовали у многим земљама ЕУ и да је њихов бијес усмјерен и против европског законодавства.

Отпор долази и из других политичких табора.

Манфред Вебер, лидер посланичке групе Европске народне партије (ЕПП), највеће политичке групације у Европском парламенту, већ је у новембру најавио да жели да преиспита тешко донијету одлуку о забрани мотора са унутрашњим сагоријевањем.

Према истраживањима европских портала Политико и Еурактив, тај захтјев је чак ушао у још необјављени манифест странке.

Жестока расправа водила се и о закону за обнову природе.

Уочи европских избора, Карин Талберг, која на Институту "Жак Делор" истражује европску енергетску политику примијећује "забрињавајући тренд", не само из екстремно десничарског табора, већ и из мејнстрима.

На примјер, либерални француски предсједник Емануел Макрон је говорио о "законодавној паузи", а Европска народна партија изјаснила се за нешто попут "мораторијума на законе о животној средини".

Међутим, европски Зелени показали су се борбено на конгресу почетком фебруара у Лиону у Француској.

Холанђанин Бас Ајкхут најавио је "тешку предизборну кампању", коју ће водити заједно с њемачком колегиницом Тери Рајнтке, одлучили су делегати.

Европска зелена партија се састоји од 49 зелених партија унутар и ван ЕУ. 

Експерткиња Талберг сматра да је Зеленима тренутно веома тешко, јер морају да балансирају између тренутног расположења и онога што је неопходно за заштиту климе.

"Позитивно у вези с њиховим изборним програмом, а у поређењу с другим програмима, јесте то што имају врло конкретне приједлоге", каже она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.