Чак 90 одсто Европљана не вјерује да Украјина може да побиједи Русију

Како наводи "Гардијан", ова промјена става – пошто је у ово вријеме прошле године међу Европљанима преовлађивало мишљење став да Украјина мора да поврати сву своју изгубљену територију – захтијеваће да политичари заузму реалистичнији приступ, који се фокусира на дефинисање шта прихватљив мир заправо мора значити, тврде аутори извјештаја.

"Да би оправдали наставак европске подршке Украјини, лидери ЕУ ће морати да промијене начин на који говоре о рату", рекао је коаутор Марк Леонард из Европског савјета за спољне односе (ЕЦФР), који је наручио анкету.

Већина Европљана "очајнички жели да спријечи побједу Русије", али не вјерује да Кијев може да побиједи у војном смислу, рекао је Леонард, што значи да би најубједљивији аргумент за све скептичнију јавност био да би наставак помоћи "могао да доведе до одрживог мира постигнутог кроз споразум који фаворизује Кијев, а не побједа Путина".

Јануарска анкета у 12 држава чланица ЕУ – укључујући Француску, Њемачку, Мађарску, Италију, Холандију, Пољску, Шпанију и Шведску – показала је да су застој украјинске контраофанзиве, растући страх од промјене америчке политике и изгледи да би Доналд Трамп могао освојити други предсједнички мандат, подстакли песимизам у вези са исходом рата.

Испитивање јавног мњења урађено је прије повлачења Украјине из Авдејевке, током посљедњег викенда, што је најзначајнија војна побједа Русије од заузимања Бахмута у мају 2023. 

Анкета, обрађена у извјештају под називом "Ратови и избори: Како европски лидери могу да одрже јавну подршку Украјини", открива да само један од 10 Европљана у 12 испитаних земаља вјерује да ће Украјина побиједити на бојном пољу, док је двоструко више (20 одсто) предвиђа побједу Русије. Чак и у најоптимистичнијим земљама – Пољској, Шведској и Португалу – мање од петине (17 одсто) вјерује да би Кијев могао побиједити.

Најчешће мишљење, које дијели у просјеку 37 одсто испитаника, јесте да ће се рат завршити компромисним рјешењем – иако у неким земљама више воле тај исход него у другим. У Шведској (50 одсто), Португалу (48 одсто) и Пољској (47 одсто), испитаници су чешће рекли да Европа треба да помогне Украјини да узврати, док у Мађарској (64 одсто), Грчкој (59 одсто), Италији (52 одсто) ) и Аустрији (49 одсто), више су били за то да ЕУ погура Кијев да прихвати нагодбу. 

У Француској, Њемачкој, Холандији и Шпанији мишљења су била равномјерно подијељена.

Анкета је, такође, показала да многи Европљани све више сматрају да је рат Русије против Украјине од директног значаја за њих. Трећина (33 одсто) је рекла да је тај сукоб имао већи утицај на њихову земљу, односно на Европу (29 одсто), него рат на Блиском истоку, у поређењу са 5 одсто који су рекли супротно по те обје тачке.

Могући Трампов повратак у Бијелу кућу је, иначе, широм Европе виђен као лоша вијест, а 56 одсто испитаника рекло је да би били разочарани ако би бивши предсједник САД био поново изабран. Једини изузетак је Мађарска, гдје је 27 одсто испитаника рекло да би било задовољно Трамповим повратком, а 31 одсто разочарано. 

Ако би САД обуставиле војну помоћ Украјини под Трамповим предсједавањем, 41 одсто Европљана је рекло да би ЕУ требало или да повећа своју подршку или да је задржи на садашњем нивоу, док би 33 одсто више вољело да ЕУ слиједи вођство САД.

На другу годишњицу рата и Украјини, аутори извјештаја заључују да Европљани нису у "херојском расположењу", па чак ни оптимисти по питању ситуације, мада се њихова приврженост спречавању руске побједе није помјерила.

Изазов за западне креаторе политике, пише у извјештају, је да ријеше дихотомију пада повјерења јавности у исход рата и жеље да задрже подршку за спријечавање побједе Русије. 

"Како Европа и САД буду улазиле у изборну сезону, потрага за дефинисањем мира биће критично бојно поље. Лидери ће морати да пронађу нови језик који одговара тренутним осјећањима", написали су аутори извјештаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.