Живот послије Бањске: Ноћ и недјељу смо провели у ходнику зграде, али не идемо одавде, ово је наше

Тишина која све говори. Изнемогла лица и скупљене усне, које би све да кажу, а опет ћуте. Направе корак кад виде камеру, фотоапарат, а онда, као по наредби одмахну руком, слегну раменима, стисну руке и ломе прсте... Како ко...

Кажу, уморили су се од приче, препричавања... Давања одговора на питања: "Како је било?" и "Шта се то десило?"... Неће им, кажу, бити лакше. Неће, јер од  испричаних мука, њима не буде лакше. Неће, јер су се опет понадали да је славље... Да се двоје завољело, илити родило дијете у том селу од 200, 300 душа. У Бањској...

Али, није...

- Богами сам помислила да је славље. Да се због тога пуца. Није, децо моја.   

Почну да причају, па стану..

- Прекоревају нас деца која су у Крагујевцу, Нишу, Митровици, Београду... "Ћутите као што сте и до сада. Чувајте живот" - прича за Телеграф.рс бака из села Бањска, на сjеверу Косова, у којем је прошлог викенда дошло до сукоба полиције тзв. Косова и групе Срба.

Кућа јој у брдима. Изнад центра села а са погледом на Манастир Бањска. Све се дешавало даље од њене куће, а имала је утисак да је у њеном дворишту. Испред њених врата.

Они ближи, тик уз ову светињу, и они до моста и у центру села, одбијају и да врате сjећање на ту непроспавану ноћ.

- Овде сам, у овој згради. Сам центар. Бољи немамо, а и наш је. Какав год да је. Видите манастир где је - каже старији мјештанин док нам навише показује руком ка богомољи:

- Пуцало је од 2.30 до сутрадан у подне. Нисмо имали гдје да одемо а у својим становима нисмо били.

Гдје сте били?

- Сви смо се сјатили у ходник зграде. Не смеш у стан. Видите наше прозоре, а видите где је манастир. Свуда се пуцало. Кроз цело село. Почело је код моста, па наставило даље...

Ћути се, страхује и тјеше унучићи.

У недељу живота у Бањској није било. Бојали су се да дишу. Страх је надвладао све њихове потребе. Срећни су били они са ролетнама на прозорима који су могли да их навуку.

Дан су провели на подовима.

- Негде око 8 ујутро устао сам од стола само да одложим шољицу од попијене кафе. Сјевнуло је, нисам знао гдје сам. Све се тресло од детонација. Трагови су свуда по кући, по висећим дијеловима. Кажем унуку: "Ту је, деда, не бој се"... Ааа, ни ја... Ни ја нисам сигуран у то што говорим - прича мјештанин Бањске који живи недалеко од моста у селу.

Живота нема ни сада. Народ се труди да га врати, да се нешто ради, да дјеца иду у школу, али се и даље понајвише ћути, страхује и теше унучићи.

То што је село у сриједу послије подне, након четири дана блокаде, отворено, па у њега могу да уђи и други, не тјеши их.

- А, ко ће да нам дође после свега? Видели сте и сами, и даље нико не може да уђе без да га њихова (тзв. Косова)  полиција не претресе, не провери сваки документ, не преконтролише аутомобил... Као да то све нисте прошли на административном прелазу. Видели сте. Не можете преко Јариња и Брњка до нас. Морате преко Мердара... А, то значи и преко јужног дела. Путевима које су они узели. И, овде, видите, нема ЕУЛЕКС-а, нема КФОР-а, само они. Све је како они кажу... Ено и горе, око Манастира исто...

Светиња коју су посећивали вјерници и туристи, сад је у рукама полиције тзв. Косова. Како стоје на улазу у село, тако стоје и испред самог улаза у манастир. Под пуном опремом, и запетим пушкама.

Као да "чувају" и она поломљена врата конака, порушене капије манастира. Само те слике су довољне и одају да се нешто одиста тешко збило у ноћи између суботе и недеље.

Истрага у вези са свим још траје, иако је село отворено. На све стране полиција тзв. Косова је са псима. Проверава сваки педаљ земље око манастира. На паркингу је и возило ЕУЛЕКС-а, али је само ту.

Тако је било протеклих дана и у самом селу. Тако је и данас.

- Питају нас како нисмо знали - каже мјештанин чија се кућа тресла:

- Како да знамо? Нама је до живота. Ми се после свега трудимо да живимо, да вратимо живот селу, да се оно мало деце и даље игра лоптом овде, да нам долазе унучићи. Није нам стало да се овако за нас чује. Да нам због оваквих ствари долазе са стране. 

Не окрећу се више ни на свакдоневно надлетање хеликоптера. Ни на долазак аутомобила са таблицама из било ког дијела Србије... Не вјерују да су у њима Срби.

- Погледајте. Београдске табле. Прелепљене. Знате ко је у њему - пита нас средовечни Србин док пратимо путању "аудија А6":

- Само гледајте. Прича са њиховом полицијом. Њихов је. А возе наше таблице. Шта вам то говори? 

Србистан! 

Није само прича.

Живот у Бањској је од викенда под још већим оклопом страха. 

Због овог села је патила и даље пате и Митровица, Звечан, Лепосавић.... Свака српска кућа. Људи још застају код споменика Краљу  Милутину, у центру Звечана гдје су се палиле свеће за страдале, иако су те свеће нестале.

Гдје су жене, мајке, сестре падале на колена изнемогле од бола. "Што баш њих узе?"

Сједи народ на клупама у центру, у кафићима, тавори, покушава да живи...

Тако и у Митровици. Млади су увече на шеталишту. Смеју се. Шале...

- Ми овде не живимо. Ми животаримо... Али где ћемо, ово је наше, иако не знамо шта нас сутра чека  - кажу у једном ресторану у Митровици. 

Улаз на Косово и Метохију преко Јариња и Брњка још није дозвољен. Све се одвија преко Мердара. И, то, на повуци, потегни. Полиција тзв. Косова провјерава и тражи сваки, што би наш народ рекао, боговетни папир и документ, да би ти, на крају, дали папир да прелијепиш таблице.

Грб и све што указује српско.

Кад се о томе само прича, и имаш и немаш емоцију. Кад то доживиш, она болом надмашује све.

- Србистан!

Одмах се чује кад сретнеш Албанца и питаш за помоћ. Конкретно за путању до Митровице, за коју мораш да питаш ако те је навигација с магистрале скренула на споредни пут, кроз села, са албанским становништвом...

И није само тон немио, већ и поглед...

И све што ти зарад помоћи кажу, питаш се да ли на то уопште смеш да рачунаш. Као и на то да ћеш мирно доћи до северног дела Митровице. А, нећеш. Довољни су само натписи на албанском, не чак ни на енглеском, да те узнемире.

Постанеш свjестан свега сутрадан, кад ти мештани кажу да се вратиш кући за Београд на Јариње, преноси Телеграф

- Ишли сте на Мердаре по мрклом мраку, кроз места где су они. Идите право на Јариње, излаза је дозвољен. Бар идете кроз све српско!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.