Зашто ЕУ ћути о измијењеном Поглављу 35 са Србијом
БЕОГРАД - Поглавље 35 преговарачког оквира Европске уније и Србије недоступно је за јавност, а само из медија који су имали увид у документе, могло се сазнати да у њему пише да су у њега додати Охридски споразум и анекс његове примјене.
Тиме је, у ствари, дефакто признање независности тзв. Косова постало услов да Србија уђе у ЕУ, иако смо годинама уназад слушали, управо од многих високих европских званичника, да признање нелегалног отцјепљења дијела територије Србије неће бити услов за ЕУ интеграције.
Министарка за европске интеграције Тање Мишчевић је рекла за РТ Балкан да је Поглавље 35, које се односи на дијалог Београда и Приштине и прати примјену постигнутих споразума, затворено за јавност док траје дијалог.
Ову информацију, да је Поглавље 35 постало тајно, нису демантовали ни из Европског савета ни из Делегације Европске уније у Србији којима је поменути портал упутио мејлом питања са молбом да укажу уколико је информација коју су добили нетачна. Такође, избјегли су да одговоре и на питање ко је то одлучио и зашто.
Преговарачко поглавље 35 измијењено је одлуком донијетом на састанку министара спољних послова ЕУ у априлу ове године и у њега је унијета одредба да Београд треба да "у потпуности спроведе обавезе које проистичу из Споразума о путу нормализације између Косова и Србије у складу са Анексом о његовој имплементацији, договореном 18. марта 2023". Тако су извјестили медији који су се позвали на то да су имали увид у документе.
Документ који је лако доступан на интернету на званичним страницама српских и ЕУ институција јесте Поглавље 35, али из 2015. године.
Споразум који се помиње био је предмет разговора Београда и Приштине под окриљем ЕУ на састанку у Бриселу почетком фебруара прошле године, а потом и на Охриду средином марта исте 2023. када је разговарано о његовој имплементацији.
Послије ових састанака, предсједник Србије Александар Вучић изјавио је да није потписао ништа, као и да Србија има своје црвене линије у примјени споразума.
Према оцјени дијела стручне јавности, готово свака одредба Охридског споразума иде у прилог јачању суверенитета тзв. Косова. У његових 11 тачака налази се и одредба којом се дефинише да ће Србија и Косово развијати добросусједске односе и међусобно признати документа и националне симболе.
Такође, овим споразумом одређено је да ниједна од страна не може представљати другу у међународној сфери или дјеловати у њено име, као и да се Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији, што је равно де факто признању самопроглашене независности.
Члан 7. предвиђа обезбјеђивање одговарајућег нивоа самоуправљања за српску заједницу на КиМ. То је, иначе, обавеза Приштине предвиђена и ранијим споразумима, оним Бриселским од прије више од десет година, а која до дан-данас није испуњена.
У јучерашњем обраћању јавности на којем је представио мјере које ће држава Србија предузети како би заштитила српски народ на Косову и Метохији, који се свакодневно суочава са репресијом режима Аљбина Куртија, предсједник Србије Александар Вучић најавио је да ће једна од мјера бити и тражење хитног и неодложног успостављања ЗСО.
Без даљих политичких смицалица и игара, како је додао.
Предсједник Србије представио је захтјеве и потезе Србије у вези са ситуацијом на КиМ, подијељене у пет области и истакао да ће у том циљу бити покренута глобална дипломатска кампања и да ће разговарати до краја новембра са 60 свјетских лидера којима ће представити седам нужних тачака за напредак у дијалогу.
Такође, он је појаснио да се српске власти нису одлучиле за проглашење окупације Косова и Метохије зато што би то значило да Београд признаје оружане Албанце за легалну војску друге државе, што они нису.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
