Забрињавајући подаци о броју рођених беба у Србији у прошлој години

То је најмање живорођених беба од Другог свјетског рата на овамо, пише Euronews. 

Држава је значајно повећала новчана средства која се издвајају за рађање првог, другог, трећег и четвртог дјетета, али то није могло да повећа број рођених беба. Демографи кажу да је то неминовност која чека Србију и наредних година, јер је основа за рађање све мања, све је мање жена у репродуктивном периоду.

Гордана Бјелобрк, начелница Одјељења за демографију у Републичком заводу за статистику каже да Србија нема довољно жена које ће обезбиједити просту замјену генерација.

"Последњи подаци из 2022. годину кажу да Србија има 1.410.619 жена које су у фертилном периоду, старости од 15 до 49 година. А 1972. године, пре 50 година, имали смо 2.032.000 жена. Број жена у репродуктивном периоду за 50 година смањен је за 621.000. Промењене су репродуктивне норме, када се жене данас теже одлучују на рађање трећег и четвртог детета. Зато држава предузима мере популационе политике, даје подстицај женама да се ипак одлуче на рађање већег броја деце", рекла је Бјелобрк за Еуронеwс Србија.

Како је навела, тек треба да се ураде анализе, колико је жена прошле године родило треће, четврто дијете, колико се жена са завршеним факултетом факултетом одлучило да има више дјеце.

"Овај пад рођене деце би био сигурно већи да није било подстицајних мера државе за рађање деце. Мањи број рођене деце је неминовност, јер је све мање жена у репродуктивном периоду. Немамо жене на које утичу те мере", навела је она.

Негативни природни прираштај

Негативан природни прираштај први пут је забиљежен у Војводини 1989. године, а у Централној Србији 1992. године. То значи да већ 30-ак година Србија има негативан природни прираштај или више умрлих у односу на живорођене сваке године.

"Први пут је 1957. године забележено да је стопа укупног фертилитета нижа од 2,1, износила је 2,0, што значи да од те године до данас ми не можемо да обезбедимо просту репродукцију. Стопа фертилитета је 1956. године износила 2,3. Тада смо последњи пут обезбедили проширену репродукцију. Већ 70 година ми имамо мањи број живорођених, него што је неопходан да се становништво обнавља у истом обуму", појаснила је Бјелобрк.

Финансијске мјере за подстицај рађања, које је држава увела, Бјелобрк каже да треба пратити, те ако не дају жељене резултате треба ићи даље, тражити нова рјешења као што су усклађивање рада и родитељства. 

"Знамо да се жене налазе на тржишту рада и када им буде лакше да имају неки подстицај не само када се дете роди, већ цео период одгајања деце, онда ће се можда лакше и одлучивати на већи број деце. Сада само треба да радимо на томе да мотивишемо те жене које могу да рађају да рађају", појаснила је она.

Подстицај државе

Држава је први Закон о финансијској подршци породицама са дјецом донијела 2002. године. Тада се кренуло са тезом да битка за повећање наталитета почиње финансијском подршком за рађање другог, трећег и четвртог дјетета. Финансијска помоћ за рођење првог дјетета у Србији уведена је 2006. године.

У овом тренутку држава за рођење првог дјетета издваја 371.614 динара, док се за рођење другог дјетета добија 329.643 динара, на 24 мјесечне рате по 13. 735. Треће дијете у породици добија 1.977.861,97 динара, односно мјесечно 16.482,19 динара, а за четврто дијете 2.966.792,95 динара у 120 рата, односно мјесечно 24.723,28 динара.

Осим тога, за рођење другог и трећег дјетета држава једнократно исплаћује 123.871 динар.

Демограф Даница Шантић са Географског факултета каже да мјере које држава спроводи не могу одмах да буду видљиве, да ефекат може да буде видљив за 10 до 20 година. Она је навела да новчана давања нису довољна да би се жене одлучиле да више рађају.

Указала је да Скандинавске земље имају добру популациону политику која даје резултате, а то осим финансијске помоћи подразумијева и добро организоване предшколске установе, школе, усклађивање рада и родитељства.

"Дете није само кад се роди, већ га треба гајити. Ту је потребно многи више и шире гледати него само давати паре родитељима. Стање у вртићима и у школама је важно", рекла је она.

Социолог Милица Весковић Анђелковић каже да је пад број рођене дјеце процес који траје годинама, да је код младих дошло до промјене система вриједности.

"Деца више нису економска добит. Више се не рађа јер очекујете међугенерацијски трансфер да се они нађу вама у старости. Деца су сада израз љубави, потребе. Данас су сва рођена деца жељена деца, због могућности контроле рађања. Финансијска подршка родитељима не може много да помогне и да подстиче рађање", објашњава она.

Усклађивање рада и родитељства

Додаје да је потребно усклађивање рада и родитељства, да се више обраћа пажња на психолошку цијену родитељства, да се партнер-мушкарац више ангажује око дјеце.

"Дошло је до трансформације, али није до краја. То све утиче на жене и њихове одлуке да ли ће рађати већи број деце. Да ли ће и колико деце жена да роди то је последица вредносног система, а најмање економских потреба. Новац који држава издваја може да помогне подстицај рађања у сеоским срединама, где жена не ради, тако да им тај новац добро дође. Жене које раде и имају једно, ређе двоје деце тешко да ће се због новца одлучити на рађање још деце", истакла је она.

Указала је и на забрињавајуће истраживање из региона гдје су младе жене које улазе у фертилни период на питање о планирању породице одговарале да одустају од рађања.

"Плашим се да ће ускоро бити проблем не само рађање другог, трећег детета, већ рађање и првог детета. То су ствари које су очекиване јер имате индивидуализацију потреба. Појединац је вредан сам по себи, не сматра се одговорним за опстанак друштва, више се руководи својим потребама и својим циљевима него опстанком нације. Традиционална друштва су рађала и давала подршку породицама, јер се породица сматрала основном јединицом друштвом", навела је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.