Гујон: За Србе у региону 1,5 милиона евра, шири се мрежа школа српског језика

Појашњава да је део буџета Управе “резервисан” за регион, а дио за дијаспору.

“Буџет за регион је повећан три пута. До сада смо имали око 500.000 евра намењено Србима у региону, преко нашег конкурса, а за наредну годину имаћемо за ту ставку 1,5 милиона евра. То је предложио председник Александар Вучић и то је велика ствар за нас, јер ћемо моћи да радимо још више за Србе у региону”, рекао је Гујон у разговору за Тањуг.

“Имаћемо и даље наш буџет за дијаспору, за Србе ван региона, јер су то две различите активности, и не можемо да поредимо положај Срба у Вуковару или Дрвару, са положајем у Њујорку или у Паризу”, напоменуо је Гујон.

Повећан буџет је, истиче, доказ великог поверења у Управу, која ће наставити да спроводи владину политику у тој области.

На питање какви су планови за наредну годину за регион, одговара да ће се наставити са подршком започетом ове и прошле године.

Подсјећа да је Управа ове и прошле године спроводила пилот пројекте за економско оснаживање Србима у Босанском Петровцу, Посавини, у Босанском Грахову, на сјеверу Црне Горе, поделила пољопривредну механизацију, опрему за пчеларе, јунице…

“То су били пројекти мањег обима, од око 100.000 евра, а са увећаним буџетом моћи ћемо то да радимо систематски, на више места. Овакви пројекти су значајни, јер омогућавају људима који живе у тим местима, да ојачају, а израз су жеље да покажемо бригу Србије према свим својим сународницима у региону”, рекао је Гујон.

То је, додаје, добро и за њих саме, али и за земље у којима живе.

“Када ојачамо једну породицу у Гламочу, ми оснажујемо Гламоч и целу Федерацију БиХ. То је позитивно, радићемо на томе и правимо планове за остале земље региона, где ћемо моћи да спроводимо такве пројекте”, додао је Гујон.

Када је ријеч о допунским школама српског језика у дијаспори, Гујон најављује да ће бити ширења те мреже, а да су само прошле године отворене 23 допунске школе.

“Наш фокус следеће године су Јужна и Северна Америка. Тамо су потребе огромне. Имамо контакте са нашим људима који живе у тим земљама”, рекао је он.

Указује и да је огромно интересовање у дијаспори за учење српског језика, поготово за дјецу која су се тамо родила, јер чак и ако родитељи говоре српски, то не значи да ће и дјеца говорити тај језик као да су се родили овдје, поготово када крену у тамошње школе.

“Зато су те школе потребне, да деца уче језик, о култури, историји, али да се упознају са другом децом, која такође говоре српску. Зато су важне и развијамо их”, рекао је Гујон.

Додао је да се то ради у сарадњи са Министарством просвјете, јер се нова школа, годину дана послије покретања, прикључује систему тог Министарства, и траје док има деце, а како каже, дјеце има.

Пројекти у дијаспори су, каже, разноврсни, а Управа подржава све оне чији је циљ очување језика, идентитета и културе.

Наводи и да ће инсистирати да у наредном периоду пројекти који се реализују у дијаспори, буду окренути и према тамошњој јавностима, да догађаји буду двојезични.

“Наши људи су представници Србије, умрежени са људима тамо, знају њихов менталитет и језик. То треба искористити и представити дијаспору и матицу из неког другог угла”, рекао је Гујон и додао да се нада да ће све више пријатеља наши људи из дијаспоре доводити у Србију, јер, каже, из свог искуства зна, да свако ко овдје, буде одушевљен и има само лијепе ријечи за Србију.

Указује и да је у дијаспори велика жеља за повратком у матицу, а на држави, Управи, је да помогни да не изгубе индентитет, културу, не забораве језик, јер ако то изгубе, повратак је немогућ.

“Жеља је све већа, јер Србија данас није она од пре 30 година. Много се променила, развијала се и то је приметно и то виде све из дијаспоре, али се и запад, где наши људи углавном живе, променио, и тамо је криза, не тече мед и млеко, па ни људи више не идеализују запад. Виде тамо и добро и лоше, а виде и шта је овде боље, и да се одлуче за повратак”, рекао је Гујон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.