Вучић: Косово није наше бреме, већ наш крст

Танјуг
Вучић: Косово није наше бреме, већ наш крст

БЕОГРАД - Србија више није слаба, нити земља губитника, земља је која не пријети, али не заборавља, спремна на разговоре, али не и на понижење, хоће сарадњу и компромис, али не и коначна ријешења у којима нема ни Србије ни њеног народа, поручио је данас предсједник Србије Александар Вучић на обележавању годишњице мартовског погрома на Косову и Метохији.

Данас више ништа слично не може да се деси без одговора Србије - јасног, озбиљног и одговорног, нагласио је Вучић у обраћању.

"За нас остаје прост и једини могући закључак, Косово није наше бреме већ наш крст, а са крста се много боље него испод њега види васкрснуће", навео је предсједник.

Вучић је истакао да се масовни злочин почињен 17.марта, прије тачно 17 година не смије никада заборавити и додао да не може да постоји разлог за обрачун са припадницима читавог једног народа.

"Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио", поручио је Вучић на комеморативној академији у Народном позоришту.

За масовни злочин, за погром, питање "зашто" је непотребно и не постоји, јер нема ниједног "зато", подвукао је он.

Рекао је да не може да постоји разлог за обрачун са припадницима читавог једног народа, за кажњавање због имена, вјере или нације.

"Нема ниједног ''зато'' које може да оправда нечију намеру да неки народ згроми и уништи, што су све значења руске речи погром, како са јасним разлогом називамо оно што се догодило нашем народу, и српској културној и верској бастини на данашњи дан пре 17 година", истакао је он.

Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намјера, политика, предумишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вјере.

Немамо права да то прећутимо, поручио је предсједник Србије.

"Организовано је насиље пред очима међународне заједнице. Тог дана убијено је више Срба, скоро хиљаду повређено, више од 4.000 протерано, 930 кућа и домова спаљено, 35 цркава и манастира оскрнављено, девастирано", подсјетио је он.

Више од 60.000 Албанаца, каже, у томе је учествовало, 60.000 организованих, врло свијесно упућених у Приштину, Чаглавицу, аковицу, Витину, Лапље Село, Свињаре, Подујево,...одлучни да ријеше српско питање тиме што ће Србе протјерати.

Послије 17. марта Срба више није тебало да буде на КиМ нити да се врате, указао је Вучић.

Истакао је да причати данас нешто друго, а не назвати ствари правим именом, правити се наиван и не памтити све, да би то био исто злочин на који нисмо спремни.

"Као што нисмо спемни да заборавимо злочин који су и припаднци нашег народа починили, ни оне које је можда могла да спречи, а није, наша погрешна политика, нисмо и никада више нећемо бити спремни да заборавимо све оно што се дешавало нама и нашем народу који је био крив само због српског имена и презимена. Ништа мање нисмо спремни да заборавимо и да

Србија 2004. није имала ни снаге ни мудрости не само да спречи погром свог народа на КиМ него и да пружи било какав смислени одговор", навео је Вучић.

Истиче да смо запамтили и научили сваку лекцију у којој смо били губитници и неми за сопствене жртве.

"Србија као и сви други има право да брине о свом народу и здрављу у сигурности и свакој добробити на коју попут свих осталих и наш српски народ има право. И Србија то ради не звецкајући оружјем, не маштајући о војнама и погибијама, не хушкајући на крв, без икакве жеље да било коме и било шта одузме, али то не значи да ће Србија допустити било коме да се 17. март понови. Србија није спремна на то, нити ће више икада бити спремна. Право на живот је основно људско право и увек ћемо га бранити, као што не угрожавамо то право другима, нећемо дозволити да буде угрожено ни Србима", поручио је предсједник.

Он наводи и да ми никога не протјерујемо, али и да нећемо дозволити да Србе протјерују, онако како су их протеривали на крају 20. и почетку 21. вијека.

"Ми не водимо никакву експанзионистичку политику, то није никакав сан о некаквом српском свету, нема то везе са српском хегемонијом, нити ми желимо да управљамо осим својом државом и немамо аспирације према територијама и не угрожавамо и не претимо, једино тражимо да нам допусте да извршимо своју обавезу да памтимо и да не дозволимо да се злочини понове", указао је.

Вучић додаје да исто тако имао и обавезу да своју земљу учинимо успјешнијом и развијенијом и да будемо побједници без крви и рата.

Најбоји у економији, здраству, спорту и свему осталом што чини развој и напредак, додао је он.

"Желимо исто и другима да се баве собом и буду успешни, јер смо свесни да је злочин алатка губитника, а победницима то није потребно, они памте, али опраштају и иду даље, док се губитници врте у истом зачаранм кругу. Ми Срби то више нећемо да будемо, хоћемо будућност, у којој ћемо да памтимо, али из које нећемо да се враћамо. Знамо шта се дешавало и то називамо правим именом".

Србија је данас, како каже, Србја разума и која не губи.

Свој глас у одбрани нашег народа рекли су и нобеловци, додао је он и подсјетио да је Петер Хандке на Васкрс 2006. био је у кући Костића у Метохији којима су Албанци убили 14 чланова породице, као и да је био у Зочишту код породице којој су комшије Албанци убили шест мушких глава.

 

 

Вучић:  Не може да постоји разлог за обрачун са једним народом

Предсједник Србије Александар Вучић истакао је данас да се масовни злочин почињен 17.марта, прије тачно 17 година не смије никада заборавити и додао да не може да постоји разлог за обрачун са припадницима читавог једног народа.

"Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио", поручио је Вучић у обраћању на обиљежавању Мартовског погрома на Косову и Метохији.

За масовни злочин, за погром, питање "зашто" је неоптребно и не постоји, подвукао је он.

Рекао је да не може да постоји разлог за обрачун са припадницима читавог једног народа, за кажњавање због имена, вјере или нације.

"Нема ниједног ''зато'' које може да оправда нечију намеру да неки народ згроми и уништи, што су све значења руске речи погром, што са јасним разлогом називамо оно што се догодило нашем народу, и српској културној и верској бастини на данашњи дан пре 17 година", истакао је он.

Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намјера, политика, предомишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вјере.

"Немамо права да то прећутимо", поручио је председник Србије.

 

Данас се навршило 17 година од етнички мотивисаног погрома над Србима на Косову и Метохији, а Дан сећања на 17. март 2004. године обиљежава се и комеморативном академијом у Народном позоришту у Београду.

Током мартовског погрома албански екстремисти и припадници тзв. ОВК са Косова и Метохије протерали су више од 4.000 припадника српског народа, а њихова имовина, као и велики број вјерских објеката су спаљени или порушени. Многи су убијени и нестали, међу којима и припадници међународних снага.

Према процјенама УНМИК-а, на 33 локације у погрому, који је почео 17. марта и трајао два дана, учествовало је око 60.000 Албанаца.

Чак 800 кућа је уништено, а 35 српских цркава и манастира је оскрнављено, спаљено, порушено.

Током два дана погрома горијела је Богородица Љевишка (под заштитом Унеска), Призренска Богословија и Храм Светог Ђорђа, црква Христа Спаса и конак манастира Светих Архангела код Призрена, миниран је манастир Светих Козме и Дамјана у Зочишту, манастир Девич.

Ријеч је о претходно добро испланираном симултаном етничком нападу Албанаца током којег је протјерано 4.012 Срба, убијена је најмање 21 особа (десет Срба убили су Албанци, а 11 Албанаца међународне снаге безбједности), док се двије воде као нестале.

Повријеђено је најмање 950 људи, од којих 150 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.

Порушено је око 935 српских кућа, оштећено десет општинских зграда (школе, болнице, поште...), као и 100 вјерских објеката од којих спаљено 35 , укључујући 18 споменика културе.

Процијењује се да је у погрому учествовало преко 60.000, а процесуирано је свега 400 особа, од којих су неки кажњени веома благим казнама.

Изговор за погром била је кампања локалних албанских медија у којој су мјештани Срби оптужени да су псима натјерали преко ријеке Ибар групу дјечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока при чему се један дјечак утопио у ријеци.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су "преживјели дјечаци послије трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из сусједног села".

Потпарол УНМИК-а, Дерек Чепел демантовао је да су двја дечака страдала бјежећи од Срба и оцијенио да је насиље било планирано.

Погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији осудили су Савјет безбједности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донијела одговарајућу резолуцију.

За организаторе и иницијаторе ових злочина означаване су одређене организације ветерана тзв. ОВК, Студентска организација Приштине, Албанска национална армија, као и двије минорне политичке партије - Национални покрет Косова (ЛПК) и Национални покрет за ослобођење Косова (ЛКЧК), за које се, како се спекулисало, тешко вјерује да су могле да окупе 60. 000 Албанаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана