Вране напале две жене у Београду: Морале да потраже помоћ љекара

Две жене у Београду данас су биле на мети врана, и обе су морале да потраже помоћ љекара.

Једна жена је нападнута јутрос у Булевару краља Александра и њу је Хитна помоћ превезла у Ургентни центар Универзитетског клиничког центра Србије.

Другу су ове птице, како сазнајемо, напале у послије подневним сатима, и она се одмах обратила љекарима.

У оваквим ситуацијама неопходно је обратити се љекару, како би се видело какве су повреде, а некад су потребни и антибиотици.

Стручњаци кажу да вране у ово доба нападају јер чувају своја гнијезда.

Како су раније објаснили једини савјет свима који у својим насељима за прве комшије имају вране, јесте да када испод стабала са гнијездима пролазе, то чине мало бржим кораком без задржавања испод гнијезда и да, ма колико им се бучним вране чиниле, не паниче када су у њиховој близини.

Кристијан Овари, биолог из Београдског зоолошког врта објаснио је раније за наш портал да вране одвајкада прате човјека и адаптирале су се на суживот са нама и у великим градовима.

- Урбани еко систем расте, развија се и еволуира. Како се град развијао, тако су и вране наставиле да иду за људима и стрвинаре, што су иначе радиле и у протеклим вековима. Оне су изузетно важне у еко-систему, јер праве фантастична гнезда које користе друге птице кад се вране из њих склоне.

Ове птице су, подсјећа Овари, изузетно интелигентне. Даје и сликовит примјер – да би дошле до језгра ораха, вране бацају орах у љусци на пут и стрпљиво чекају да возачи пређу преко ораха и разбију љуску. Тад се вране враћају по своју храну.

- Пролеће је доба године кад на свет долазе младе вране. Њихови родитељи су веома посвећени и брижни, па много воде рачуна о томе да њихово потомство буде безбедно – објашњава саговорник Телеграфа.

И управо тада настаје проблем са вранама и људима. Људи пролазе, не знајући да се у њиховој близини налазе младе вране и њихова гнезда, а старије вране желе по сваку цијену да заштите своје младунце.

- Због тога вране гракћу, лете наоколо, сигнализирају, гледају како да нас застраше, па лупају крилима, а некада и слете на главе људи који се нађу у близини гнезда – наводи Овари и додаје:

- Вране нису глупе. Ако оцене наше намере, ако виде да смо стамени и стабилни у брзини кретања, онда им нећемо бити таргет, јер ће схватити да се не заустављамо да бисмо наудили њеним младунцима. С друге стране, мала деца и старији људи често застајкују, мењају брзину кретања, и то вране тумаче као опасност за своје младунце.

Дакле, савет свима онима који пролазе кроз дијелове насеља у којима вране имају своја гнезда је да иду мало бржим темпом, да не застајкују и да, кад год су у могућности, носе кишобран или сунцобран како би се додатно заштитили од напада врана.

Саговорник Телеграфа истиче да се врана учи да нас застраши, па кад једном научи ту „лекцију“ она ће је упорно понављати.

- Ако покажемо да смо у паници кад нас врана нападне, она ће то наставити да ради, па ће и напади бити учестали – наводи Овари.

Уколико се, пак, деси да нас врана нападне, неопходно је отићи на љекарски преглед.

- Вране су дивље птице, у њиховом кљуну налазе се разноразне бактерије, па је због тога најбоље обратити се лекару у најближој амбуланти који ће испрати рану хидрогеном или јодом и одредити да ли би требало користити антибиотску крему – саветује Овари.

За оне који се панично плаше напада врана, још једна лепа вест – ове птице ће већ за десетак дана престати да нас плаше. Тад ће, наиме, птићи који су изашли из гнезда увежбати летење, па њихови родитељи неће имати разлога да их штите на начин на који то чине сада, преноси Телеграф

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.