Владимир Вукчевић, бивши тужилац за ратне злочине Србије: Истрага против Харадинаја одвела до “жуте куће”
БЕОГРАД - Докази о случају “жуте куће” пронађени су у Албанији током истраге о ратним злочинима Рамуша Харадинаја, пренијеле су агенције.
Они су чувани шест мјесеци, а Хашки трибунал није имао мандат да даље истражује у Албанији, јер је био основан само за истраживања ратних злочина на територији бише СФРЈ.
То је изјавио бивши тужилац за ратне злочине Републике Србије Владимир Вукчевић. Он је вјероватно међу првима добио документацију о истрази у Албанији коју су Хаг и УНМИК спроводили о “жутој кући”.
- До доказа о “жутој кући” дошло током истраге коју је Хаг водио против Рамуша Харадинаја. Све што је нађено у Албанији је фотографисано, а на лицу места је утврђено да је било медицинског отпада и крви, за које су локални Албанци тврдили да је крв животиња. Међутим, у том тиму је био и форензичар Хозе Барабар, који је, када је узео узорак, одмах рекао да је у питању људска крв. После тога је сав тај медицински отпад фотографисан, покупљен и однет у Хашки трибунал - прича Вукчевић.
Вукчевић тврди да је тада имао добру сарадњу са Хашким трибуналом и да је од њих добио сву фото-документацију из Албаније, али не као званичну.
- Чим сам добио, одмах сам све то проверио преко нашег познатог лекара који ми је објаснио на основу медицинског отпада који се видео на фотографијама, као и назива медикамената који су се помињали да се то користи за релаксацију мишића и то приликом трансплантације органа. То је био сигнал да је тамо заиста тако нешто рађено. Да бих и званично могао да реагујем, од Савета безбедности УН тражио сам ту фото-документацију и званично, и то је достављено - објашњава Вукчевић.
Вукчевић даље каже да су Американци организовали његову посету Тирани како би се састао са њиховом тужитељком Ином Рамом, коју је замолио да заједно провере та сазнања.
- Тражила је три дана да мало размисли, али када смо се вратили, обавестили су нас да они неће да сарађују са нама на ту тему. После тога сам отишао у Европски парламент, где сам поменуо ову тему. И ту је био Дик Марти, тада на месту известиоца за људска права у Савету Европе, који ми је пришао и заинтересовао се. После тога је он дошао у Београд и ја сам му дао све што смо имали, што је он проверио на терену и утврдио да је све што смо ми нашли тачно. Једино што није урађено јесте ексхумација посмртних остатака јер то нису дозволили Албанци - каже Вукчевић.
Вукчевић подсјећа и да је касније донијета одлука о формирању Специјалног тужилаштва са Клинтом Вилијамсоном на челу, а потом Дејвидом Швендименом. Каже да је Вилијамсон претходно, уз логистичку подршку Србије, у просторијама Специјалног тужилаштва у Устаничкој саслушао око 200 до 300 свједока у вези са тим случајем.
- Тада је добио потврду тих навода и тада је донета дефинитивна одлука о формирању Специјалног суда за ратне злочине ОВК - открива Вукчевић.
Тачи миљеник
Владимир Вукчевић прича даље да је тадашњи правни савјетник у америчкој амбасади Сен Лазаро, који је иначе и сам био тужилац и са којим је био у коректним односима, начуо да се нешто дешава и дошао је да види о чему се ради.
- Показао сам му сву документацију и ту је први пут поменуто име Хашима Тачија - иако је он у то време био њихов миљеник. Питали су ме за наш следећи потез и ја сам им рекао да бисмо ми то проверили, јер смо у међувремену добили сазнања да су на 11 локација у Албанији сахрањени посмртни остаци људи којима су извађени органи - навео је Вукчевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
