Владимир Стевановић -“Ледени човјек”: Здравље јача медитацијом на екстремној хладноћи

Мотивација да своје тијело подвргне екстремним условима потекла је, како каже, из потребе да ојача имунитет, јер је као дијете био веома болешљив. Био је склон честим прехладама, упалама грла, бронхитису. Након савјета љекара да му је потребна операција, ријешио је да сам покуша да ојача имунитет. Доста је истраживао и рјешење за своје проблеме нашао је у древним источњачким традицијама. Почео је да практикује кинески чи гонг и да се тушира леденом водом.

- Први пут почео сам да се туширам хладном водом још са 18,19 година и од тада проучавам специфичне методе издржљивости на екстремним хладноћама и бавим се медитацијом, јогом, тек касније сам кренуо са нинђуцом. Након тога почео сам да практикујем и тренирање на снегу, а 2011. године одлучио сам да медитирам прво у снегу, а онда и у залеђеном језеру на температури која је била око минус десет степени - објашњава Владимир и додаје да је излагање тијела хладноћи својеврсна киротерапија.

Ефекат је, каже, брзо осјетио, а број здравствених проблема драстично се смањио. Наводи како је инспирацију добио од руског исцјелитеља Порфирија Иванова, који је на минус 30 ходао у шуми бос и само у шорцу, поливао хладном водом и успјешно исцјељивао људе.

Поред њега ову методу примјењивали су од давнина и будистички монаси, људи у Сибиру, Русији и многим скандинавским земљама. Подсјећа да и дан-данас у неким крајевима Русије дјецу поливају, односно купају хладном водом, да би стекла имунитет.

Додаје и да велики број народа на сјеверној хемисфери у својој традицији користи излагање хладноћи као начин унапређења и јачања имуног система. Ове третмане данас у свијету, како је истакао, промовише Вим Хоф, који је поставио више од 20 свјетских рекорда уписаних у Гинисову књигу, а у вези су са разним активностима на великој хладноћи.

- Све што се догађало у последњих неколико година, а у вези је са пандемијом вируса корона, натерало ме је да још више промовишем овај вид исцељивања и јачања тела и имунитета. Људи су били уплашени од вируса, нису знали како да помогну свом организму да се избори са свим тим притиском и од стране медија и од вируса који се ширио. Хтео сам да додам контратежу, да покажем да имуни систем може да се развије другачије, природно - прича Владимир, додајући да његови подухвати имају научну позадину и базирају се на истраживању успјешног модела који се практикује јако дуго широм свијета, без негативних посљедица.

Из године у годину се излагао све екстремнијим условима, тестирајући своје тијело, јер му је оно што је радио помагало. Прва планинска авантура била је у децембру 2021. године, а као највећи изазов издваја освајање врха Старе планине, Миџор, јер су вјетрови били изузетно јаки, а снијег до кољена. Открива и да је за успјешно савладавање ниских температура добра припрема. Организам се на хладноћу, прије оваквих успона, дуго припрема свакодневним туширањем хладном водом, ујутро и увече, док се топлота тијела одржава специфичним начином дисања који се учи и тренира. Признаје да му је све било лакше када се упознао са древним техникама дисања и медитације, као што су шугендо и тумо.

- Јамабуши, путујући монаси ратници феудалног Јапана, користили су праксу шугендо да изложе тело свим елементима природе, међу којима су и екстремне температуре и медитација у залеђеним рекама и језерима, као и под водопадима. Тумо је пракса тибетанског будизма која у преводу значи унутрашња ватра, а подразумева генерисање топлоте унутар тела посебним методама дисања, док се практиканти дугорочно излажу екстремно ниским температурама на Хималајима. Медитација и правилно дисање су од пресудног значаја за овај вид исцјељивања организма, а поготово тибетанска метода задржавања и сабијања даха, која тијело загријавања изнутра. Када је тијело навикнуто на хладноћу, онда нема шока - објашњава Владимир, који је иначе носилац црног појаса седми дан и звања шидоши јапанске ратничке вјештине нинђицу.

Сматра и да је шгендо много више од леденог планинарења и сликања у снијегу, да је то дио система који има за циљ потпуни повратак људског бића својој правој постојбини - природи у свим њеним екстремима.

- Овај термин значи “онај који се ослободио илузије и тежи мистичним врлинама кроз тренинг”. Материјална поседовања, углед, успех, статус, успон на социјалној лествици, луксуз, представљају само илузију у коју је ухваћен савремени човек, попут паукове мреже. Шугендо нас подсјећа на то ко смо ми заправо - поручио је Владимир.

Биографија

Владимир Стевановић је иначе по занимању дипломирани археолог, а запослен је у Народном музеју у Лесковцу у одсјеку за археологију. Добитник је престижне награде “Михаило Валтровић”, коју додјељује Музејско друштво Србије за изузетан допринос српској музеологији. Објавио је више ауторских стручних чланака на тему праисторије лесковачке котлине. Један је од зачетника инклузивног програма Народног музеја у Лесковцу за дјецу са посебним потребама.

Открива и како посљедњих неколико година практикује и технику изгладњивања, која подразумијева да једном у седмици 35 сати у комаду ништа не једе, што му помаже да се ослободи накупљеног стреса, али и да тијело очисти од токсина.

- Све што последњих година практикујем је природно. Без икаквих последица, а на овај начин се организам доводи у најбољу здравствену форму. Причам из свог искуства - каже Владимир.

У посљедње вријеме је велику пажњу посветио младима, да им све то приближи. Организује разне активности у природи. Трче маратоне, планинаре, скачу падобраном, роне, а на часовима је увијек обавезно истезање и дисање, које тијело ослобађа стреса.

Наводи да је уз помоћ најбољег пријатеља осмислио систем под називом Тотал хјуман дивелопмент, који учи како да уз помоћ древних традиција модеран човјек максимално развије свој дух и тијело, додајући да се нада ће се све више људи окренути овом начину ослобађања стреса и јачања имунитета, јер нам је то више него неопходно у данашње вријеме.

Да би све што ради приближио обичним људима, написао је и књигу “Ледене вјештине”, а циљ му је да покаже људима да до самоизљечења могу доћи и сами.

Сусрет са нинџом

Као један од представника Нинђуцу Савеза Србије Владимир је прије седам година посјетио Јапан и био на пријему код посљедњег живог нинџе Масаки Хатсумија.

- За мене је то било драгоцено искуство. Менталитет тих људи, њихова пријатност и скромност заиста је задивљујућа - каже Стевановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.