Владика Теодосије: Васкрсла Бањска
ЗВЕЧАН - Седмовјековна српска лавра манастир Бањска, задужбина Стефана Уроша Другог - Светог краља Милутина, прославила је храмовну славу Светог Стефана и 700 година од упокојења свога ктитора у присуству великог броја вјерника.
Свету архијерејску литургију служио је епископ рашко-призренски Теодосије који је подсјетио да је Свети краљ Милутин био највећи задужбинар, добротвор, имао велику милост према свима, подизао и обнављао цркве и да је велика част наставити његово дјело.
Он је истакао да је задовољство видјети да се братство манастира обнавља након што је замонашио искушеника коме је дао монашко име Мирон.
„Ова светиња је вековима лежала у гробу, васкрсла је и у сили васкрсења она је просијала”, рекао је владика Теодосије.
Српска православна црква и вјерници данас прослављају празник Светог Стефана љетног или како се још назива Свети Стефан Вјетровити.
Вјеровање је да би се на овај празник требало чувати вјетра.
Владика је честитао славу игуману Данилу, братији и свечарима, рекавши да је велика част бити домаћин славе на 700 година од упокојења краља Милутина, преноси портал „Косово онлајн”.
Најславнији краљ српски, који је највише храмова подигао и цркава обновио, владао је 40 година и подигао 40 цркава.
Од 1293. до 1321. подигао је саборни храм у Хиландару на Светој Гори, Богородицу Љевишку у Призрену, Свету Никиту у Скопској Црној Гори, Светог Јоакима и Ану у Студеници, Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Бањску и Грачаницу на Косову.
Српски краљ сагради манастир и Светих арханђела у Јерусалиму недалеко од гроба Господњег, цркву Свете Софије у Софији у Бугарској, на Светој гори Синајској цркву, у цркву посвећену Светом Претечи у склопу цариградског манастира, двије цркве у Солуну...
Краљ Милутин се упокојио 1321. године у Неродимљу, одакле га је архиепископ Данило Други пренио у Бањску.
Бањску је намијенио себи за гробну цркву и тамо је прво и био сахрањен. Међутим, послије Косовске битке 1389. године његово нетрулежно тијело је пренијето у Трепчу, а потом у бугарски град Софију гдје се и сада налази.
Манастир Бањска подигао је свети краљ за само четри године /1312 - 1316/, на мјесту старијег порушеног храма, гдје је за вријеме Уроша Првог било сједиште Бањске епископије.
Манастир Бањска је 2013. године свечано прославио седам вијекова постојања и опстајања у бурној историји коју је дијелио са својим народом.
Паљен је, пљачкан и скрнављен, библиотека, раскошни богослужбени предмети, иконе су спаљене или покрадене.
Црква је у 17. вијеку била претворена у џамију, а остале грађевине у порти порушене.
Рестаурација и конзервација урађена је 1938. године. Најзначајнији скулптурални украс је скулптура Богородице са малим Христом. Богородица је била дио скулптуралне декорације која је красила окно на улазу у централни дио унутрашњости храма. Данас чувена као Богородица Соколичка чудотвори у оближњем манастиру Соколици.
У манастиру Бањска је 2004. године послије више од пет вијекова Свету архијерејску литургију са архијерејима служио блаженопочивши патријарх српски Павле, чиме је означена обнова и враћен духовни живот.
Манастир Бањска је споменик културе прве категорије од изузетног значаја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
