Влада Србије прогласила шест цркава за споменике културе

Камен темељац за цркву Блажене деве Марије у Земуну положен је 1785. године, а 1794. године је стављен под кров, јавља Танјуг.

Обновљена је 1817. године, а темељно  рестаурирана средином 19. вијека. Овај споменик културе има културно-историјске и архитектонско-урбанистичке вриједности  у контексту београдског споменичког наслијеђа, представља маркантно обиљежје и значајну споменичку вриједност просторне културно-историјске цјелине Старо језгро Земуна, која је проглашена  за културно добро од великог значаја за Републику Србију.

Гркокатоличка црква у Куцури, посвећена Успењу Пресвете Богородице, подигнута је 1792. године у класицистичком стилу, са барокним утицајима који су видљиви на звонику цркве. Иконостас, насликан 1813. године, рад је Арсе Теодоровића, једног од најзначајнијих сликара српског поријекла у раздобљу класицизма.

Сликарска дјела Арсе Теодоровића, која се налазе у Гркокатоличкој цркви у Куцури, представљају важно културно и историјско наслијеђе, посједују значајан умјетнички квалитет и важни су за истраживања сликарства 19. вијека у Војводини.

Изградња Евангелистичко Хришћанске цркве у Врбасу започета је 1816. године, а довршена 1820. године, а црква има стилске карактеристике класицизма што је типично за објекте подигнуте у првим деценијама 19. вијека. Због веома занимљиве обраде фасаде, као и ентеријера, црква посједује велику архитектонску и културно-историјску вриједност и спада међу најзначајније протестантске цркве у АП Војводини.

Црква Успења Богородице у Вукони саграђена је 1905. године према пројекту чувеног српског архитекте Светозара Ивачковића. Својом конструкцијом и складно обрађеним фасадама он обједињује кључне елементе неовизантизма сведочећи о архитектонским стремљењима крајем 19 вијека и оживљавању српског националног стила.

Црква Вазнесења Господњег у Цветуљи подигнута је у пространој порти, на узвишењу на коме се све до 1884. године налазила друга по реду црква брвнара у том селу с почетка 19. вијека. Црква је уобличена у складу са богослужбеном праксом и потребама вјерника према моделу који је развијан крајем 19. вијека на територији Србије. С обзиром на своје културно-историјске и градитељске вриједности црква Вазнесења Господњег у Цветуљи је од посебног културног и историјског значаја.

Цркву Преноса моштију Светог Оца Николаја у Врелу саградио је Тодор Тодоровић, најпознатији неимар који је радио у сјеверозападној Србији средином 19. вијека. Настао по угледу на сакрални архитектонски узор из престоничког Београда, врелачки храм свједочи о томе како се мијењало традиционално градитељско наслијеђе доминантно у западним крајевима Кнежевине Србије. Посебну споменичку вриједност има иконостас који својим ликовним рјешењима и пластичним украсом представља једно од најбољих остварења сликара Лазара Крџалића.

У унутрашњости је остварен хармоничан однос конструктивних и декоративних елемената, због чега, уз покретна добра које баштини, споменик културе представља вриједну умјетничку и културно-историјску цјелину. У споменику културе се чува златоткана плаштаница, израђена срмом на кадифи која је награђена на свјетској изложби у Паризу. Црквену ризницу употпуњује 40-ак богослужбених књига из 18. и 19. вијека, од којих се издваја Пролог прилижен врелачком храму 1795. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.