Виши суд: Објављивањем неистиних изјава Шешеља повријеђено достојанство новинарке Миљановић Зубац
БЕОГРАД - Послије правоснажне пресуде Апелационог суда у Београду којим је кажњен портал „Објектив“, новинарка Радио-телевизије Републике Српске Наташа Миљановић Зубац добила је пресуду Вишег суда да је и портал „Ало“ повриједио њено достојанство објављивањем неистинитих изјава Војислава Шешеља, које је изрекао на телевизији „Хепи“.
Оба портала пренијела су изјаве Војислава Шешеља из емисије „Добро јутро Србијо“ емитоване 30. јануара прошле године на овој телевизији са националном фреквенцијом.
Тужени издавач „Ало медија систем“ д.о.о. Београд и главни и одговорни уредник портала „Ало“ Дејан Новаковић дужни су да, према првостепеној пресуди, солидарно плате 150 000 динара као накнаду нематеријалне штете због повриједе части и угледа новинарки Миљановић Зубац, као и 55 600 динара на име трошкова суда.
Виши суд је обавезао уредника портала „Ало“ Дејана Новаковића да уклони текст под насловом „Ово је водитељка за коју Шешељ тврди да је имала аферу са владиком Григоријем, а њен муж је сазнао све и убио се“.
Новаковић треба и да „о свом трошку објави увод и изреку ове пресуде на интернет порталу Ало.рс без коментара“.
Тужени су одговарајући на тужбу истакли да „спорни текст не ствара одговорност“ њиховог медија с обзиром на то да су „верно пренели и цитирали треће лице које је јавно изнело одређене информације у емисији на телевизији са националном фреквенцијом“.
Навели су да је „легитимно и оправдано интересовање јавности за оно што Војислав Шешељ ради и изговара, какви су његови светоназори, какво мишљење има о трећим лицима, којим се начелима руководи и шта има намеру да ради“, саопштило је удружење новинара Србије.
„Утицај који Војислав Шешељ има на јавност, који је имао и који би могао имати није безначајан. Напротив, он је личност која је утицала на историсјке промјене у овој земљи. Све што он изговори може проузроковати посљедице на јавност и зато је не само право већ и дужност медија да о томе информишу јавност“, наводи су тужених из образложења пресуде.
Виши суд није прихватио одбрану тужених да су поступили са дужном новинарском пажњом, на шта их обавезује Закон о јавном информисању и медијима.
„Објављивање оваквих информација сакривањем кроз околност да је то објавило неко друго лице које се цитира, не може бити основ искључења одговорности. Дужност свих актера `јавног етра`, а самим тим и медија је да онемогуће ширење оваквих изјава“, пише у пресуди.
У складу са својим могућностима, наводи даље Виши суд, медији имају задатак да јавну дебату заштите од непримерених епитета, увриједа, псовки и слично.
„Због тога је у овој ситуацији одговорност медија много већа него онога ко је информацију, односно увриједу саопштио или пласирао у јавност“, закључује Виши суд.
Осврнувши се на разлику између тога да ли је медиј пренио или изнио информацију Виши суд је закључио да се у овом случају ради о објави недопуштене тврдње као сопствене.
„Овде се ради о управо тој ситуацији гдје је од стране тужених дат наслов тексту такве садржине којим се медиј саглашава са оним што је рекло треће лице и на тај начин преузима одговорност за оно што је рекло треће лице“, наведено је у пресуди.
За Виши суд несумњиво је да су тужени подржали изнијете информације и придружили се вриједносним судовима које су објавили на порталу „Ало“, при чему су, пише даље у пресуди, имали могућност да се дистанцирају од туђих непроверених тврдњи.
„Суд не оспорава право новинара да излаже своје схватање и да по слободној вољи формулише наслове као најаве за текст, али и ту потребу ваља задовољити објављивањем информација које су тачне, дозвољене и које нису усмјерене у првом реду на то да повреде личност субјекта информације“, каже се у пресуди.
У пресуди Вишег суда указано је да интерес јавности није да сазна нетачне, непотпуне и непроверене информације, као и нагађања и спекулације са тако озбиљним оптужбама и да је новинарка етикетирана и стављена у изузетно негативну конотацију.
Суд је одбио захтев тужиље да правоснажна пресуда буде објављена у целости и оцијенио да је довољно да се објаве њени увод и изрека.
„По оцијени овог суда објављивање увода и изреке правоснажне пресуде о накнади штете довољно је и оправдано да читаоцима који су примили неистините, непримјерене и недозвољене информације пружи обавештење о исходу парнице и тако отклони негативан утисак који су на основу тих информација могли да стекну о тужиљи“, пише у пресуди Вишег суда.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
