Важно да Једнак постане дио колективног сјећања српског народа

СРНА
Љубан Једнак на мјесту страдања Срба у Глини
Foto: Викимедија | Љубан Једнак на мјесту страдања Срба у Глини

БЕОГРАД - Душанка Зорић, кћерка Љубана Једнака, јединог преживјелог из усташког покоља у глинској цркви 1941. године, који је у старијој животној доби преживио и "Олују", изјавила је да је ганута иницијативом предсједника Србије Александра Вучића да једна улица у Београду понесе име њеног оца, те додала да би његовим потомцима било драго да он постане дио келективног сјећања српског народа.

Она је захвалила Вучићу што је судбини њеног оца посветио посебну пажњу на обиљежавању Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у војној акцији "Олуја" и навела да још чува очеву бијелу кошуљу, коју су припадници хрватске паравојске. 1991. године изрешетали у ормару пуцајући у његову кућу.

"Ми Љубанови потомци, посебно његових четворо унучади, с љубављу и пажњом чувамо успомену на њега, али нам је драго да он постане и део колективног сећања нашег народа", рекла је Зорићева за "Вечерње новости".

Према њеним ријечима то је посебно важно, зато што се у Хрватској и Глини,као и у хрватским медијима посљедњих година анулира постојање Љубана Једнака и говори да је он измишљен као и његово свједочење о страшном покољу Срба у цркви Пресвете Богородице у Глини у јулу 1941. године.

Захвалност на иницијативи изразио је и Љубанов унук – Срђан Једнак који је оцијенио да је због свега што је доживио јасно да његов дједа парадигма страдања Срба у Хрватској.

"Једини је преживио пакао покоља у цркви. У Глини је живио 54 године стотинак метара од места где су га клали да би 1995. године дочекао да буде прогнан са свог огњишта. Али, уз све те недаће имао је велико срце, био је човек помирења, волио је и ценио добре људе без обзира на веру и нацију. Зато је цела наша породица захвална што га српски народ и Србија неће заборавити и што је они дио сећања свих нас", рекао је Једнак.

Љубан Једнак био је носилац партизанске споменице и главни свједок на суђењима Алојзију Степинцу и Андрији Артуковићу.

Када је преминуо СУБНОР је тражио да буде сахрањен у Алеји заслужних грађана, али су тадашње београдске власти то одбиле.

Ове године навршило се 80 година од најсвирепијег и најмонструознијег покоља српског народа на територији нацистичке НДХ у Другом свјетском рату.

Усташе су у ноћи између 28. и 29. јула и 4. и 5. августа 1941. године у глинској цркви Пресвете Богородице, убиле око 1.700 људи.

Љубан Једнак је успио да избјегне смрт тако што се сакрио испод лешева, а усташе су га, мислећи да је мртав, бациле у јаму.

Усташе су ускоро отишле по још мртвих, а јаму оставиле незатрпаном, а тај спасоносни тренутак Љубан и још један преживјели су искористили и успјели да се извуку и побјегну.

Љубана је наредног дана пронашао ујак, а његовог сапатника из јаме усташе су касније ухватиле и убиле.

Послије рата Љубан је наставио да живи у Глини, све до августа 1995. године, када је поново започео прогон и страдање Срба у хрватској акцији "Олуја" и у колони избјеглица дошао у Србију гдје је и преминуо.

Само четири дана прије него што ће се наћи у колони, Једнак је у Глини примио Орден Светог Саве првог реда од тадашњег патријарха српског Павла, а патријарх га је пред свим присутним пољубио у руку.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана