Усвојен буџет Србије за 2021. годину

Буџет за 2021. годину предвиђа укупне приходе од 1.336 милијарди, што је повећање од 3,5 одсто у односу на ребаланс буџета из 2020, као и укупне расходе и издатке од 1.514 милијарди динара, што је смањење од скоро 15 одсто у односу на ребаланс овогодишњег буџета.

Пројектовани дефицит је 178 милијарди динара, што је три одсто БДП-а.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је раније да је буџет за 2021. усмјерен на подизање животног стандарда грађана, али је и развојни, јер ће 330 милијарди динара, односно 5,5 одсто БДП-а, бити издвојено за капиталне инвестиције.

Додао да би тако конструисан буџет слиједеће године требало да омогући привредни раст од шест одсто.

Када је ријеч о првом стубу, подизању животног стандарда, Мали је рекао да ће од 1. јануара пензије бити повећане за 5,9 одсто, минимална цијена рада за 6,6 одсто, и повећане плата у јавном сектору.

Истакао је да ће од 1. јануара за пет одсто бити повећане плате медицинских радника, док ће остали запослени у јавном сектору добити 3,5 одсто, а осталих 1,5 одсто повећања добиће од 1. априла.

Мали је казао и да ће војници, поред тога, добити додатно повећање до десет одсто.

Министар Мали је навео да је захваљујући вишку у државној каси у протекле четири године држава имала довољно простора и новца да ове године помогне привреди и грађанима са више од шест милијарди евра помоћи током кризе проузроковане пандемијом коронавируса.

"Напуштање контроле запошљавања у јавном сектору"

Измјенама тог закона предвиђа се и напуштање досадашње контроле запошљавања у јавном сектору и увођење флексибилнијег система који омогућава да корисници јавних средстава убудуће сами доносе одлуке о запошљавању, сходно потребама и у зависности од новца којим располажу.

Измјенама тог закона предвиђено је ограничење, а то је да се не може запослити више од 70 одсто од броја запослених који су напустили то предузеће током претходне године. Посланици су усвојили и измјене финансијског плана Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, којим се омогућава давање једнократне новчане помоћи пензионерима.

Тако ће, како је најављено, 1,717 милиона пензионера у Србији 18. децембра добити износ од по 5.000 динара.

Иначе, пензије ће у 2021. бити веће 5,9 одсто.

Парламент је усвојио и измјене Закона о јавном дугу, како би се креирале процедура које су флексибилније, да би се постигло боље планирање, управљање и смањење јавног дуга.

Министар Мали је раније рекао да се очекује прилив од 400 милиона евра у буџет од продаје Комерцијалне банке и да ће скоро половина тог новца, односно 170 милиона евра бити искорићено за враћање старих, скупих кредита, међу којима је и кредит узет 2012. од Азербејџана по каматној стопи од четири одсто.

Послије враћања тог кредита, очекује се додатно смањење учешћа јавног дуга у БДП-у за 0,4 одсто.

Усвојен је и Закон о давању гаранције Републике Србије у корист УниКредит Банке Србија по задужењу Јавног предузећа "Скијалишта Србије", по основу Уговора о дугорочном инвестиционом кредиту за изградњу гондоле Брзеће - Мали Караман.

Тај пројекат је дио плана "Србија 2025", а отварање гондоле на Копаонику очекује се до краја године.

Када је ријеч о капиталним инвестицијама, у буџету за 2021. су на списку изградња Моравског коридора, аутопут Прељина-Пожега, брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац, аутопут Ниш-Плочник, аутопут Рума-Шабац-Лозница...

Идуће године изградња Фрушкогорског коридора

Идуће године требало би да почне изградња Фрушкогорског коридора, док се за нови пут "Вожд Карађорђе", који ће повезати Шумадију са источном Србијом, ради пројекат који ће бити завршен наредне године, а реализација почиње 2022. године.

У буџету је издовојен новац и за нове индустријске паркове, за наставак рехабилитације пруга, као што су Ниш-Димитровград и брза пруга од Београда до Новог Сада.

Затим, предвиђена је изградња више домова здравља - Лозници, Аранђеловцу, Смедеревској Паланци и Врању, као и завршетак "КЦ Србије" у Београду, градња "КЦ Војводине" и "КЦ Крагујевац".

У 2021. години за здравство укупно ће бити издвојено 386,3 милијарди динара, а највећи дио тих средстава предвиђен је за РФЗО - 353 милијарди динара.

Поред тога, предвиђено је додатних 15,2 милијарде динара за улагања у здравство која су везана за Канцеларију за управљање јавним улагањима.

Министар Мали је навео и да буџет предвиђа још већа улагања у пољопривреду, културу и здравство због изградње инфраструктуре и набавке опреме.

Подсјетио је да послије више деценија, у 2021. креће пројекат изградње метроа у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.