У Србији рибе ни за пост

Агенције
У Србији рибе ни за пост

БЕОГРАД - На трпезама у Србији највише је рибе за Светог Николу и на Бадње вече. Потражња је велика и током два велика годишња поста божићњег и васкршњег. Међутим, узгој и пласман конзумне рибе су много мањи од могућности производње које пружају природни и вјештачки ресурси.

Иако становништво у просјеку једе око седам килограма рибе годишње, три пута мање од европског просјека, тржишту недостаје 20 милиона килограма рибе. Од оне која се нађе на тржишту према процјенама стручњака чак 65 одсто је из увоза.

- Воде у Србији настањује око 100 врста риба, које су све угроженије због загађења река, нарушавања станишта и нелегалног риболова - јавља РТС.

Да би се задовољиле потребе домаћег тржишта, било би потребно четири пута више рибњака, а за то постоје услови. 

- Многи се не усуђују инвестирати у рибогојилишта и зато је увоз из године у годину већи - кажу стручњаци из области агро-економије.  

У ријекама и језерима Србије лове се 52 врсте риба.

- Примећујемо да многих врста риба има мање у него пре деценију-две или три а мислимо да су посебно угрожене врсте које су интересантне економски то су дакле пре свега смуђ, шаран и сом - наводи Владимир Стакић из Уједињених риболовца Србије.

Велики проблем су рибокрадице и прекомерни излов чак и строго заштићених врста. Још већи проблем је помор риба. Ове године инспекција је забиљежила 15 угинућа рибе, хаваријска загађења Дунава, Тамиша, Бегеја, Рибнице, Ибра, Велике Мораве...

- Оно што је такође велики проблем а то је континуирано загађење када рибе бивају угрожене сталним загађењем односно када тешки метали, пестициди или други опасне материје дођу до њиховог крвотока јетре и тада те рибе без обзира да ли су предаторске или не био је контаминиране и самим тим шире и заразе и доспевају у нездравом облику до људске исхране - објашњава Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине Србије.

Агенција за заштиту животне средине годишње уради око 145.000 анализа узорака са 250 мјерних мјеста. У Војводини, вода је најзагађенија а на планинским рјечицама гдје је вода најчистија, рибе угрожава изградња минихидроелектрана. Од сљедеће године радиће се и анализа на присуство антибиотика и микропластике у ријекама.

 

Заштита

Под строгом заштитом су 34 врсте риба. Прије годину дана трајно је забрањен излов кечиге, која је и на Црвеној листи угрожених врста Међународне уније за заштиту природе.

- Кечига је из једне породице риба која је сроднија ајкулама него шарану или смуђу. То је једна фамилија риба која је стара 200 милиона година и из те фамилије су биле рибе у Дунаву величине од по пет-шест метара и преко тоне тешке. Кечига је риба која је која је 1988. хватана 80 тона, 2008. године 40 тона - објаснио је  Дени Пореј из Светског фонда за природу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана