Сви детаљи избора у Србији

На 8.273 бирачка мјеста своје право може да искористи 6.500.666 уписаних бирача.

Бирачка мјеста биће отворена од седам до 20 часова.

За парламентарне изборе грађани ће се опредјељивати за једну од 18 изборних листа на којима је предложено 2.817 кандидата за 250 мјеста у парламенту. 

За Скупштину Војводине такмичи се 13 изборних листа за 120 посланичких мјеста, а за Скупштину Града Београда 14 изборних листа за 110 одборничких мјеста.

Срби са Косова и Метохије гласаће на бирачким мјестима на југу централне Србије - у Врању, Куршумлији, Рашкој и Тутину.

Особе које на дан гласања буду на одслужењу војног рока, на војној вјежби или на школовању у јединицама или установама Војске Србије могу да гласају на укупно 36 бирачких мјеста у више општина.

Биће отворено и 29 бирачка мјеста у заводима за извршење кривичних санкција, а уписано је 8.543 бирача.

Српски држављани који живе у иностранству могу да гласају у 35 земаља на 81 изборном мјесту, а уписано је 39 270 бирача. Због разлике у временским зонама  у САД, Канади, Португалији и Великој Британији гласали су јуче.

Највише бирачких мјеста, 19 биће отворено у БиХ. У БиХ ће се гласати у Сарајеву, у Бањалуци и Бијељини на два мјеста, у Мостару, Требињу, Бијељини, Вишеграду, Братунцу, Добоју, Зворнику, Брањеву, насељу Лопаре, Руду, Приједору, Мркоњић Граду, Палама и Новом Горажду.

Изборна тишина траје до затварања бирачких мјеста  у 20 часова.

У вријеме предизборне тишине на јавним скуповима, у електронским и штампаним медијима не смију се објављивати процјене резултата избора, јавно представљати кандидати за народне посланике, њихови програми и слично, а ово се односи и на портале који су регистровани као медији.

Процедура

Сваки грађанин гласа на бирачком мјесту на којем је уписан у бирачки списак, а може да гласа само уз важећу личну карту или пасош. Пожељно је, али није обавезно, предати и позив за гласање.

Уколико се неко затекне на бирачком мјесту приликом затварања бирачког мјеста или непосредно испред, биће му омогућено да гласа.

Сви бирачи који су из здравствених разлога спријечени да дођу на бирачко место, као и особе са инвалидитетом, немоћни и стари могу да гласају код куће или на неком другом мјесту ако обавијесте бирачки одбор најкасније до 11 часова на дан гласања.

Бирач који није у стању да сам попуни гласачки листић, има право да на бирачко мјесто поведе помагача који ће уместо њега попунити гласачки листић онако како му бирач одреди.

Гласа се лично и то тако што се заокружи редни број испред назива једне изборне листе за коју појединац жели да гласа.

На бирачким мјестима забрањено је коришћење мобилних телефона или других средстава комуникација, као и фото-апарата и камера.

Изборе ће пратити 5.587 посматрача, а у питању је девет домаћих удружења и 25 међународних организација и страних држава.

Локална изборна комисија у року од 96 часова од затварања бирачких мјеста доноси за сва бирачка мјеста која се налазе на њеној територији збирни извјештај о резултатима гласања, а збирни извештај о резултатима гласања у иностранству доноси РИК.

Републичка изборна комисија у року од 96 часова од пријема свих збирних извјештаја о резултатима гласања доноси и објављује за сва бирачка мјеста укупан извештај о резултатима избора.

За улазак у скупштину и освајање посланичких мандата потребно је да се пређе цензус од три одсто, а странке и коалиције националних мањина у расподјели мандата учествују и ако освоје мање од три одсто.

Према закону о избору народних посланика, РИК у року од десет дана од дана објављивања укупног извјештаја о резултатима избора рјешењем додјељује мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редослиједу на изборној листи.

Рок за формирање Народне скупштине је 30 дана од објављивања коначних резултата, док је рок за формирање нове владе 90 дана од формирања Народне скупштине.

Ово ће бити 14. парламентарни избори од увођења вишестраначја у Србији, а девети ванредни.

Како почиње изборни дан

На почетку изборног дана, бирачки одбор у присуству бирача који први дође на бирачко мјесто утврђује да ли је гласачка кутија исправна и празна и то уписује у контролни лист.

Након тога, контролни лист потписују бирач који први дође на бирачко мјесто и најмање један члан бирачког одбора.

Бирачки одбор у присуству бирача који први дође на бирачко мјесто убацује попуњен и потписан контролни лист у гласачку кутију, коју након тога печати.

Исправност гласачке кутије не може се провјерити у присуству бирача за кога је након провјере УВ-лампом утврђено да је изашао на изборе на другом бирачком мјесту, који нема важећу јавну исправу за утврђивање идентитета, који није уписан у извод из бирачког списка и који је члан бирачког одбора на том бирачком мјесту.

Расподјела мандата

Посланици Скупштине Србије бирају се по пропорционалном изборном систему тако што се гласа за изборну листу кандидата у  Републици Србији као једној изборној јединици.

Према Закону о избору народних посланика,  посланички мандати расподјељују се изборним листама сразмјерно броју добијених гласова, а број мандата који припада изборним листама утврђује се примјеном система највећег количника.

Народна скупштина има 250 народних посланика, који се бирају на четири године.

У расподјели мандата могу учествовати само изборне листе које су прешле тзв. изборни цензус, односно добиле најмање три одсто гласова од броја бирача који су гласали. Од овог правила постоје два изузетка.

Први изузетак су изборне листе које имају положај изборне листе националне мањине, а то су оне изборне листе за које је Републичка изборна комисија утврдила да је основни циљ њиховог подношења представљање и заступање интереса националне мањине.

Ове изборне листе учествује у расподјели мандата и онда када добију мање од три одсто гласова од броја бирача који су гласали, тако што се мандати расподјељују примјеном система највећег количника, а количници изборних листа националних мањина које су освојиле мање од 3% гласова увећавају се за 35%, што, ипак, није гаранција да ће им приликом расподјеле заиста припасти посланички мандат.

Други изузетак је ситуација у којој ниједна изборна листа није добила 3% гласова од броја бирача који су гласали, и тада све изборне листе које су добиле гласове могу учествовати у расподјели мандата.

Свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова.

Мандати се расподјељују примјеном система највећег количника (тзв. Донтов систем), тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подијели бројевима од један до 250. Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима 250 највећих количника.

Петар Коровић из Републичког завода за статистику раније је за Танјуг објаснио да је Донт био белгијски математичар који је у 19. вухеку направио тај систем расподјеле мандата, а који већина земаља користи и данас.

Он је објаснио да је основна разлика између пропорционалног изборног система, који се у Србији примјењује и већинског у томе што се у пропорционалном систему гласа за листе кандидата, а у већинском директно за кандидата и да из тога произилази и разлика у расподјели мандата.

Он је навео и конкретан примјер како функционише Донтов систем.

-Ако имамо три листе које су прешле цензус, онда број гласова сваке од тих листа делимо бројевима од један до 250 и забиљежимо те количнике, тако да имамо укупно 750 количника, од сваке листе по 250. Те количнике поређамо од највећег ка најмањем, а гледамо само 250 првих пошто толико имамо посланичких места. Свака странка добиће онолико посланичких места колико се пута њен количник појављује у низу од првих, највећих 250 количника - објаснио је Коровић.

Како је истакао, постоји могућност да се на посљедњем, 250. мјесту, нађе број, односно количник, који је исти као број на 251. и 252. броју.

- То значи имамо три странке са истим количницима, а свега још један мандат за расподелу. Тада ће тај последњи мандат да добије она странка која је укупно освојила највише гласова у апсолутном броју - рекао је Коровић.

је ценсус прешло, како каже, на примјер, десет листа, имали би 2.500 количника и свака странка би опет добила онолико мандата колико пута се њени количници појављују у првих, највећих 250 количника од могућих 2.500.

Републичка изборна комисија у року од 96 часова од пријема свих збирних извјештаја о резултатима гласања, које доносе локалне изборне комисије за сва бирачка мјеста на њеној територији, доноси и објављује у "Службеном гласнику Републике Србије" укупан извештај о резултатима избора за сва бирачка места.

Републичка изборна комисија у року од десет дана од дана објављивања укупног извјештаја о резултатима избора рјешењем додјељује мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редослиједу на изборној листи, почев од првог кандидата са изборне листе и издаје увјерења о избору за народног посланика.

Мандат новог сазива Народне скупштине почиње потврђивањем мандата најмање двије трећине народних посланика на првој сједници новоизабране Народне ску

Кфор: Осигураћемо слободу кретања за све током изборног процеса

Кфор је данас саопштио да ће предузети све неопходне мјере са циљем да се осигура слобода кретања за све заједнице на Косову током изборног процеса.

- Кфор је посвећен предузимању адекватних мјера како бисмо одржали безбједно окружење за све заједнице на Косову, али и слободу кретања током изборног периода. Све то у складу са мандатом на основу Резолуције 1244 Савјета безбједности УН из 1999. године - наводи се у саопштењу Кфора на Фејсбуку.

Приштина није дозволила Србима да на парламентарним изборима гласају на КиМ, па ће они сутра гласати у централној Србији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.