У Руској цркви у Београду служен помен генералу Врангелу
БЕОГРАД - Помен у част генерала барона Петра Николајевича Врангела служен је у подворју Руске православне цркве у Србији, храму Свете Тројице у Београду.
Генерал Врангел је преминуо 25. априла 1928. године у Бриселу, гдје је првобитно био сахрањен, међутим, у тестаменту је изразио жељу да буде сахрањен у Београду, главном граду своје друге домовине — Краљевине СХС, гдје је био духовни и вјерски центар руске емиграције.
Његово тијело ексхумирано је и пренесено у Београд 6. октобра 1929. године, гдје и данас почива у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану.
У овој цркви били су чувани барјаци и заставе руске Бијеле армије, а међу њима више од пола историјских застава Царске армије још из доба Наполеона, односно руског генерала Кутузова, а генерал Врангел је то знао и желио је да буде сахрањен испод застава своје армије.
Краљ Александар је дозволио, а српски патријарх Димитрије и митрополит Антоније, предсједник Сабора руских архијереја и архијерејског синода Руске православне заграничне цркве дали су свој благослов да Врангелови посмртни остаци буду пренесени у Београд.
Његова сахрана у Београду била је највећа међуратна сахрана, прије сахране краља Александра Карађорђевића, посљедња парада велике руске емиграције, гдје су присуствовали сви представници и старије генерације рођене у Русији и оних који су рођени у емиграцији.
Барон Петар Николајевич Врангел, након што је избјегао из Русије, гдје су на власт дошли комунисти, живио је у Сремским Карловцима од 1922. до 1926. године, а са њим се населило и педесетак интелектуалаца и највјернијих официра.
Барон Врангел родио се 1878, исте године када је Србија, као и Црна Гора, постала независна држава.
У Петрограду је изучио за инжењера, са одличним успјехом, а послије годину дана у Коњичком пуку положио је испит и добио први официрски чин.
У војску се вратио током рата са Јапаном, у козачки пук у Манџурији.
Војевао је под командом чувеног генерала Фон Рененкампфа, стрељаног 1918. од бољшевика.
Врангел је постао капетан, па је прекомандован на Балтик, а маја 1906. одликовао га је, лично, цар Николај Други.
Врангел је касније ступио у елитну генералштабну академију, гдје је инжењер изнова показивао одличне способности у овладавању војном науком, а завршио је и Официрску коњичку школу.
Послије бољшевичког преврата у октобру, Врангел се повукао код породице на Јалтуи ту су га револуционари ухапсили и, некако, поштедили стрељања.
Барон Врангел, војсковођа викиншких гена, по чијем далеком рођаку морепловцу и истраживачу се зове велико острво на сјеверу, повео је себи и старој Русији одане трупе прво у Цариград, а затим на Балкан.
Живио је у Сремским Карловцима, а у Краљевини СХС основао је Руски општевојнички савез, објединивши већину руских “бијелих” емиграната.
Септембра 1927. Петар Врангел се са породицом преселио у Брисел, гдје је 25. априла 1928. преминуо у 50. години. Најближи су тврдили да су га отровали бољшевици, а и поједини историчари мисле исто.
Петру Николајевичу Врангелу, витезу који је изгубио земљу, 14. септембра 2007. године откривен је споменик у Сремским Карловцима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
