У Храму Светог Марка у Београду служен парастос Србима страдалим у “Бљеску”

Срна
У Храму Светог Марка у Београду служен парастос Србима страдалим у “Бљеску”

БЕОГРАД - Страдали у хрватској злочиначкој акцији “Бљесак” никада не смију бити заборављени нити смије престати настојање да одговорни буду доведени правди, поручено је данас из Београда након што је у Храму Светог Марка служен парастос за 283 Срба убијених и несталих у тој акцији на Западну Славонију на данашњи дан прије 28 година.

Шеф Документационо-информациони центар “Веритас” Саво Штрбац изјавио је Срни да је сјећање на страдале јако важно и да је историја опоменула Србе да су заборављајући своје жртве из претходних ратова поново страдали.

-Да нам се ствари не би понављале у будућности не смијемо заборављати, а са друге стране треба да инсистирамо да се процесуирају сви починиоци - рекао је Штрбац.

Он је нагласио да акција “Бљесак” говори колико је међународно право селективно и у прилог томе навео да за српске жртве међу којима је било 114 цивила, од којих 56 жена и осморо дјеце до 14 година, нико до данас није одговарао.

Штрбац је подсјетио да су Срби, да би зауставили злочиначку акцију, наредили да се гађају Загреб, Сисак и Карловац и да су ту пале жестоке казне.

Хашки трибунал осудио је тадашњег предсједника Републике Српске Крајине /РСК/ Милана Мартића на 35 година, а Загреб му је дао још седам година, док је командант Војске Републике Српске Крајине Милан Челекетић добио 20 година, али за српске жртве нико није одговарао.

-Ко то прави разлику међу жртвама, цивил је цивил. Свака мајка једнако жали своје дјете или дијете оца. Све док је оваква селективна правда и пред међународним и домаћим судовима, ту нема искреног помирења ни искрене жеље да до тога дође - рекао је Штрбац.

Дражен Тинтор, који је у “Бљеску” избјегао из Двора на Уни, рекао је за Срну да га радује што се на помену окупило више људи него претходних година и да је важно причу о страдању пренијети на младе за које је очински завичај и дједовина тек имагинација.

-Готово 30 година смо у мајци Србији. Ето, ту смо нашли посао и ухљебљење. Млади се жене, удају и тако стварамо нови свијет и шта да радимо, не можемо на силу да се вратимо - рекао је Тинтор.

Он је нагласио да су српска села у западној Славонији сравњена са земљом, али да је највеће препрека за повратак страх од хапшења.
-Доста људи је осуђено, све је попаљено, уништено, нема ништа. Неко би се и вратио, али не смије да се враћа јер те оптужнице ниску скинуте, шта се све није дешавало - рекао је Тинтор.
Према његовим ријечима, Срби страдали и избјегли у “Бљеску” су само колатерална штета.
-Нисмо добили ништа од Хрватске. Само испаштамо. Расули смо се по свијету. Моја мајка и брат су у Аустралији. Многи су у Канади. Тамо имају право и тамо су људи. У Хрватској нису - рекао је Тинтор.
Након парастоса положени су вијенци и цвијеће на споменик српским жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије, у ташмајданском парку.
Предсједник Удружења “Суза” Драгана Ђукић рекла је том приликом да су акција “Бљесак” и њене жртве мрља на лицу међународне заједнице јер је подручје западне Славоније у вријеме напада било под заштитом снага УН.
У злочиначкој акцији “Бљесак” је 1. и 2. маја 1995. године за само 36 часова из западне Славоније у планском удару хрватске војске протјерано 15.000 Срба, а убијене су и нестале 283 особе.
Према подацима “Веритаса”, међу њима је 114 цивила (40 одсто), 56 жена (20 одсто), осам дјеце до 14 година (три одсто) и 75 особа старијих од 60 година (27 одсто).
У вријеме напада, подручје западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага УН.
Хашки суд је прво прогласио кривим генерале хрватске војске Анту Готовину и Младена Маркача за учествовање у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био да током и након операција “Олуја” и “Бљесак” присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине.
Другостепеном пресудом Готовина и Маркач су ослобођени сваке одговорности за почињене злочине.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана