Тужбе за НАТО: Код двоје људи из Србије утврђене 500 пута веће дозе осиромашеног уранијума

Танјуг
Тужбе за НАТО: Код двоје људи из Србије утврђене 500 пута веће дозе осиромашеног уранијума

Судски вјештак и професор на Универзитету у Риму Рита Чели анализом је утврдила присуство 500 пута веће дозе од нормалне осиромашеног уранијума код двије особе из Србије.

Како за Тањуг каже адвокат Срђан Алексић налаз се односи за једну особу која је поднијела тужбу против НАТО, због посљедица по здравље НАТО бомбардовање, и једну жену за коју ће тужба ускоро бити поднијета.

Веће дозе осиромашеног уранијума пронађене су код мушкарца, војника који је боравио на Косову и Метохији и код жене која се налазила у близини бомбардованог Министарства одбране у Београду 1999. године, навео је Алексић.

Додаје да је за мушкарца поднијета тужба против НАТО-а, док за жену још није, али ће бити ускоро и истакао да ће пре подношења тужби против НАТО-а, прво обавити све неопходне анализе из узорака ткива жртава које су обољевале након бомбардовања, како би то био валидан доказ на суду.

Алексић који је поднијео прву приватну тужбу против НАТО, у сарадњи са италијанским колегом Анђелом Фјоре Тартаљом, истакао је да је анализом на Универзитету у Риму потврђено да је количина осиромашеног уранијума код две особе из Србије 500 пута већа од уобичајених доза у људском организму.

Анализа је урадена у најопремљенијој лабора торији за ту врсту истраживања у Торину, а вјештачења др Чели на италијанским судовима допринела су решавању око 330 случајева, у којима је доказан узрочник обољења или смртност италијанских војника који су боравили на контами нираном терену.

Рита Чели је за Новости рекла да је експертиза , научно необорива, лишена претпоставки и утемељена у лабораторијским мјерењима.

– Ниво осиромашеног уранијума који сам нашла у ткиву двојице ваших грађана је драматичан. Толико присуство до сада није утврђено ни код једног војног или цивилног субјекта на свету. У свим затеченим металима појављује се уранијум 238, који потице из пројектила које су костиле НАТО снаге у бомбардовању БиХ и у Србији, посебно на Косову и Метохији. То дејство је сигурно захватило и околне земље, као што су Албанија и Македонија – рекла је за “Новости” професорка Цели.

Тешки метали ћије је присуство утврдено у узорцима из Србије, наводи она, дефинитивно нису метали који се везују за индустријску производњу.

– Упоредили смо их с узорцима из свих земаља, цак и с Јапаном и Кином, где постоји велика индустријска загађеност, али тих материја тамо нема – навела је др Чели за овај лист и додала како се може јасно рећи да су то метали присутни само у војним пројектилима с осиромашеним уранијумом.

– Тешки метали нађени у два узорка из Србије не долазе од спољног загаде ња, већ потичу из бардованих подруцја и присутни су само у пројек тилима с осиромашеним уранијумом- навела је она.

Адвокат Срђан Алексић раније је казао да је добио више од 3.340 захтијева грађана Србије који би жељели да туже НАТО због канцера као посљедице употребе осиромашеног уранијума током агресије на СР Југославију 1999. године.

“Пред судом ћемо доказати узрочно-последичну везу и НАТО пакт ће одговарати за све последице настале употребом осиромашеног уранијума”, рекао је Алексић тада и подсетио да је његов колега Италијан успешно добио више од 300 правоснажних пресуда и да наставља да побеђује на суду.

Наводећи да му је италијански колега део његовог правног тима, Алексић је казао да заједнички заступају наше грађане пре свега војнике и полицајце који су бранили нашу земљу, као и да им се јављају и Албанци из Пресева и Бујановца где је бачено више од две тоне осиромашеног уранијума само на Врање, од укупно 15 тона колико су из алијансе признали да су бацили.

Указао је да живи клијенти морају да дају узорак крви, а од покојних ће узорци бити узети путем биопсије, како би у Торину нано технологијом било утврђено присуство тешких метала и осиромашеног уранијума.

Према његовим речима, захваљујући тој докторки из Торина и њеним извештајима више од 300 пресуда донето у корист италијанских војника.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана