"Пали анђели живеће довека": Четири мјесеца од дана када је регион занијемио од туге

Он је направио списак за одстријел, а онда кренуо у крвави пир у којем је убио девет ученика и домара у школи, а ранио наставницу још пет ђака. За тај стравични злочин му је требало око два минута, што говори и о томе да је знао руковати оружјем, пише Аваз. Овај случај је потресао комплетан регион, а након њега се почело причати о безбједности у школи, али и о томе како је један дјечак могао доћи до оружја.

Адриана Дукић (14), Ангелина Аћимовић (14), Ема Кобиљски (14), Ана Божовић (12), Мара Анђелковић (14), Катарина Мартиновић (13), Бојана Асовић (12), Софија Негић (14), Андрија Чикић (14) и Драган Влаховић (51) - ово су имена осам дјевојчица, једног дјечака и чуварa школе ОШ “Владислав Рибникар” који су убијени у незапамћеном масакру који се догодио прије тачно четри мјесеца у просторијама ове школе на Врачару у Београду.

Редакција "Курира" уз одобрење родитеља убијене дјеце објавила је текст са фотографијама, имена жртава и причу о њима, њиховим успјесима, који преносимо у цјелости.

Четири мјесеца је прошло од злочина, а 10 невиних жртава никада не смије бити заборављено. Дјеца су ликвидирана у школи, у учионици на часу историје и ходнику. На њих је пуцао такође ученик “Рибникара”, који је у то вријеме имао 13 година због чега не може да одговоара пред судом.

Мајке и очеви убијених већ четири мјесеца трагају за одговорима на бројна питања, а 1. септембра, када су се ђаци у Србији вратили у школске клупе, они су се сјећали својих палих анђела. Поједини родитељи су на својим друштвеним мрежама објавили фотографије убијене дјеце и Драгана Влаховића, школског чувара, уз опис “наше душе”, а једна мајка је уз фотографију сваког од њих објавила и какви су они били. Били су мали, а велики људи!

Живјеће довијека

Испод фотографије убијене Адриане Дукић написано је: “Волела је плес и певање. Тренирала је фолклор у Француској три године, а након што се са породицом преселила у Србију имала је жељу да од септембра поново крене да тренира. Била је креативна и волела је да црта”.

И њена другарица Ангелина Аћимовић имала је своје таленте, вољела умјетност, моду и кување.

- Гајила је велику љубав према уметности и моди. Обожавала је да кува (посебно посластице), а сваки математички задатак решавала је са лакоћом. Бавила се и ручним радом и правила је рукавице које је поклањала својим другарицама. Иако је уснула, њена лепа душа ће живети довека и подсећати нас на то да се сваког дана трудимо да будемо бољи људи - речи су којима су пријатељи описали покојну Ангелину.

Увијек весела и радосна, бескрајно духовита и забавна била је Ема Кобиљски, наводе они који су је познавали.

- Неустрашива и велики борац за правду. Волела је дружење и добру забаву. Тренирала је одбојку и била је поносна на позив у пионирску такмичарску секцију. Волела је псе, а мачке је обожавала. Уживала је у заједништву и љубави коју је осећала у породици - написано је о Еми, док је Ана Божовић описана као “неискварена, срећна девојчица која се увек залагала за слабије”.

- Бавила се хип-хоп плесом у којем се видела њена енергичност и велики таленат. Увек је уживала у сваком тренутку, није пропуштала дружења, а њен осмех и радост су свима уливали оптимизам и топлину. Довољно је било њено “Ћаоо” са врата кад стигне, да потпуно промени атмосферу у просторији, као и када светлсот обасја мрак.

Били прави пријатељи

За дјевојчицу Мару Анђелковић пријатељи су рекли да је била брижна, спретна, пристојна, духовита и зрела. О таленту да слика, црта и ваја многи су причали.

- Катарина Мартиновић била је нежна балерина, благородне душе и звонког гласа. Засмејавала је друге својим посебним хумором. Радост плеса, музике, наступа и дружења у балетској школи давали су јој неисцрпну снагу за сва рана буђења и дугачке дане. Волела је да слика. Обожавала је сладолед и топлу чоколаду. Волела је лето и море - опис је који иде уз убијену Катарину, док је њена другарица Бојана Асовић била одговорна, вриједна и жељна игре.

- Почетком године на писменом на тему “Особа којој се дивим”, њен млађи брат је писао о њој, што највише говори о томе какав је била пријатељ, подршка и узор са само 11 година. Имала је таленат за слиакње и своје цртеже је често поклањала блиским особама, а неки њени радови освојили су награде на конкурсу. Била је много брижна и знала је добро да процени људе и види увек најбоље у њима. Тренирала је гимнастику. Својој породици ће увек остати узор због храбрости, борбености и неизмерне љубави коју је пружала - написли су о Бојани.

Девојчицу Софију Негић пријатељи су описали речима: “пријатељ”. - Била је пажљива, брижна и са лакоћом чинила да се сви око ње осећају лепо. Музику је слушала од јутра до мрака. Имала је таленат и за рпиродне науке, на општинском такмичењу из физике имала је најбољи резултат у генерацији из њене школе, а није ни ишла на припреме. Лако јој је ишла и математика, а освајала је и награде и из хемије.

Талентовани пијаниста

Дјечака Андрију Чикића они који су га познавали описују као изузетно талентованог пријанисту и композитора.

- Освајао је награде на републичким и међународним музичким такмичењима од седме године. Свирао је на концертима. Поред музике обожавао је да фотографише и прави занимљиве видео-записе које је подвлачио интересантном музиком. Све је знао о аутомобилима. Волео је да вози картинг трке, да игра тенис, вози бицикл. Волео је да се дружи. Имао је пуно пријатеља. Као и сви тинејџери, волео је и телефон и Јоутјуб када не може напоље у акцију. У знак сећања на Андрију две награде за младе музичаре (највиртуознији пијаниста и најбољи композитор) носиће његово име - пише у објави испод дечакове фотографије.

Заступница породице

Ако укинете њихова имена, они више не постоје.

Зора Добричанин Никчевић која заступа једну оштећену породицу, раније је за Курир навела да сматра да деци која су страдала у масакру треба да се објаве слике и имена.

- Ја знам да вама Етички кодекс то не дозвољава, али ако мене лично питате као човека, мислим да имена убијене деце треба да стоје на насловним странама свих медија - да се памти и да опомињу, јер ако укинете њихова имена, они више не постоје, а то никако не може бити добро ни за кога - навела је тада Зора Добричанин Никодиновић за Курир.

Омиљени чувар

Учио је ђаке правим вриједностима.

Драган Влаховић био је омиљен у школи. Сви ђаци су га обожавали.

- На посао је долазио добро расположен. Са осмехом је дочекивао децу, тешио их кад су тужна, честитао им успехе и победе и помагао им. Пратио је њихово одрастање, успео је поново да открије дете у себи и ужива у свом послу. Учио је децу правим вредностима и увек је имао прави савет за њих - ријечи су које описују покојног школског чувара.

У знак сјећања - 10 стабала за 10 жртава

Послије масакра већи дио школске зграде на Врачару је реновиран, док поједини дијелови и сала за физички тек треба да буду комплетирани и у новом руху за нове школарце. Такође, један дио школе биће прилагођен као меморијални центар у знак сећања на страдале ученике и чувара. Након што је у петак званично почела нова школска година испред врата ОШ “Владислав Рибникар” засађено је 10 стабала кедра у знак сећања на 10 жртава. Фотографије страдалих, свеће и цвеће, као и потресне поруке њиховох вршњака и даље се налазе на споредном улазу школе на Врачару.

Код убице нема кајања

Малољетни убица не може кривично одговарати, јер у тренутку злочина није имао 14 година, а како су наводили медији из Србије он је прије масакра претраживао на интернету да ли може одговарати за дјела која је починио.

- По шеми коју је дечак нацртао, види се да је играо неку врсту игрице у којима играч има више живота. Видите да код њега нема кајања, видите да не разумије шта је учинио и да је задовољан јер је на друштвеним мрежама за неке постао херој - рекао је о овом злочину предсједник Србије Александар Вучић, неколико сати након масакра.

Тренутно се Коста налази на лијечењу, а његов отац Владимир Кецмановић је у притвору због сумње у кривично дјело против опште безбједности, а након што је утврђено да је сина водио у стрељане да вјежбају гађање, а своја два пиштоља и стрељиво је оставио у сефу доступним неовлаштеним особама.

Простор у којем је 13-годишњи Коста убио деветеро ученика и чувара Основне школе “Владислав Рибникар” у Београду биће претворен у меморијални центар, а 3. мај ће у школама бити обиљежаван као Дан сјећања и туге, најављено је раније из Владе Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.