Терзић: Тумачење Сарајевског атентата - даља стигматизација српског народа

Он истиче да је главни циљ аустроугарске окупације БиХ био спречавање српског и јужнословенског уједињења, а крајњи циљ доминација на Балкану, те подсјећа да су отпор тој окупацији пружили заједно муслимани и православни Срби.

„Командант снага које су се супротставиле окупацији био је из Пљеваља - Селмановић. Заједно да бране Босну из Пљеваља иду и православни и муслимани. То се данас потпуно заборавља", рекао је Терзић, који је дописни члан Српске академије наука и уметности.

Он подсјећа да је организација Млада Босна била израз покрета отпора против аустроугарске окупације и послије 1908. године и анексије БиХ, те да је била југословенски оријентисана.

Терзић наводи да је Млада Босна настала због изузетних мјера репресије аустроугарског режима, нарочито према припадницима већинског народа - српског.

Он напомиње да су православни Срби уочи Првог свјетског рата чинили око 48 одсто становништва БиХ, као и да је знатан дио младе муслиманске интелигенције себе сматрао Србима муслиманске вјере, попут Омер-бега Сулејманпашића, Османа Ђикића, Авде Карабеговића, Мухамеда Мехмедбашића и других.

„БиХ је земља српског народа. У 19. веку сви страни истраживачи (то сматрају), укључујући аустроугарске, чак и окупационог управника БиХ (аустроугарског министра финансија) Бењамина Калаја, који је у својој Историји српског народа БиХ сматрао српском земљом, јер су Срби били већински део тога народа, упркос колонизацији коју је спроводила Аустро-Угарска после Берлинског конгреса", подсјећа Терзић.

Када је ријеч о циљевима Аустро-Угарске, Терзић наводи да је главни циљ био спречавање српског уједињења и јужнословенског уједињења, јер је сматрала да ће, уколико дође до тога, бити угрожено само постојање Хабсбуршке монархије.

„Даљи циљ, поред спречавања српског уједињења и онемогућавања стварања, како су они говорили, такозване велике Србије, била је доминација на целом Балкану, спречавање заједничке границе Србије и Црне Горе, увођење трупа у Пљевља, Прибој и Пријепоље, одмах после окупације БиХ и наравно контрола целог простора западног Балкана и путева који воде низ моравско-вардарску долину до Солуна", каже Терзић.

Он подсјећа да је крајњи циљ Аустро-Угарске био потпуна доминација на Балканском полуострву, излазак на Солун и на тај начин на Средоземно море.

„Аустро-Угарска је своју окупациону политику приказивала као такозвану вишу цивилизацијску мисију у интересу Европе и западног духа. Нема никакве дилеме о томе и ја бих нарочито упутио на сјајну књигу професора Томислава Краљачића Калајев режим у Босни и Херцеговини- да је Аустро-Угарска све чинила да већински народ тадашњи, православне Србе, онемогући у изражавању својих националних тежњи и културних потреба", закључио је Терзић.

Гаврило Принцип преминуо је 28. априла 1918. године у аустроугарском затвору Терезин, гдје је био на робији због атентата из 1914. године на Франца Фердинанда, престолонасљедника Аустро-Угарске, која је окупирала БиХ.

Претходно је 1908. године Аустро-Угарска објавила анексију БиХ, чиме је прекршена одлука Берлинског конгреса према којој Аустро-Угарска добија право да заведе ред у БиХ, а никако да је припоји себи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.