Тартаља: НАТО ће морати да обештети обољеле од канцера у Србије

Тањуг
Тартаља: НАТО ће морати да обештети обољеле од канцера у Србије

БЕОГРАД - Италијански адвокат Ангело Фиоре Тартаља сматра да ће обољелима од канцера у Србији, као посљедице НАТО бомбардовања наше земље осиромашеним уранијумом 1999. године, бити досуђена одштета уколико се пред судом докаже кривица НАТО.

"Ако бисмо доказали кривицу НАТО за обољевање људи, то би омогућило да се обољелима досуди одштета", рекао је Тањугу Тартаља.

Он је, заједно са адвокатском канцеларијом "Алексић" из Ниша, покренуо пред Вишим судом у Београду спор по првој тужби против НАТО у име обољелих од канцера, као посљедице бомбардовања наше земље осиромашеним уранијумом 1999. године.

Упитан да ли ће НАТО бити спреман да одштету исплати по пресуди српског суда, Тартаља истиче да га не занима да ли ће они то прихватити или неће.

"Уколико постоји обавезујућа пресуда свакако постоји начин да они то исплате и испуне своју обавезу", децидан је у ставу италијански адвокат, који је у истим предметима у Италији успио да добије 181 правноснажну пресуду у корист својих клијената - италијанских војника који обољели од канцера, јер су били распоређени у мировној мисији на КИМ.

У Италији он је у име војника тужио Министарство одбране Италије, јер тужбе нису могле да буду усмјерене против НАТО, јер није бомбардовао територију те земље, већ Косова, БиХ и Србије.

"Ова два случаја повезује могућност да се успостави узрочно- посљедични однос услијед употребе осиромашеног уранијума и обољевања од малигних болести", истакао је Тартаља и напоменуо да је много лакше доказати узрочно-посљедични однос употребе осиромашеног уранијума и обољевања људи на територији Косова и Србије.

У првом случају били су италијански војници који су провели на Косову по четири или шест мјесеци у мировној мисији, а у овом случају је много лакше доказати узрочно-последичну везу када је ријеч о српском становништву и становништву које је било присутно тамо током самог бомбардовања, каже Тартаља.

Он је прошле године уписан у Адвокатску комору Ниш, како би могао да заступа тужбе наших грађана пред српским судовима и у судници.

Адвокат Срђан Алексић наводи да је прва тужба против НАТО, од преко 500 страна, подњета парничном одјељењу Вишег суду у Београду 20. јануара, преведена на српски и у марту достављена суду.

"Суд је тужбу доставио НАТО са сједиштем у Бриселу и дао му налог да се у року од 30 дана од пријема тужбе изјасни о њеним наводима, а ако то не уради, трпеће последице нашег Закона о парничном поступку, према којем суд може да донесе пресуду због изостанка тужене стране (у корист тужиоца)", рекао је Алексић Тањугу.

Он очекује да одговор од НАТО стигне до септембра, јер слиједе љетње паузе у раду судова, у ком ће се открити став Алијансе - да ли прихвата тужбу, да ли ће да изјави одговор или оспори тужбени захтев или ће је игнорсати. 

"Надам се да ће се укључити у поступак, јер су докази јасни и недвосмислени да је мој клијент, као војни официр био и на Косову и Метохији и у копненој зони безбедности - 210 дана, после чега је након више година добио канцер меких ткива и у тешкој је ситуацији", рекао је нишки адвокат.

Истакао је да је недвосмислено доказано да тај канцер изазива радијација од осиромашеног уранијума, а што је већ показао и адвокат Тартаља заступајући тужбе италијанских војника који су обољели из истог разлога, јер су удисали тешке метале осиромашеног уранијума.

"Сматрам да онај ко је изазвао штету мора да је надокнади, као и да очисти територију од осиромашеног уранијума ако још постоји", нагласио је Алексић.

Иако је најављено подношење више такозваних пилот тужби и пред судовима у Врању, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду, са тим се застало, јер су судске таксе за тужбе превисоке и у првом случају је такса износила 75.000 динара.

Канцеларија Алексић је раније најавила да ће тражити да се њени клијенти ослободе плаћања судских такси у тим поступцима, јер су обољели од најтеже болести.

Италијански судови управо су тако поступали и ослободили своје војнике судских такси.

Тужбеним захтијевом у свим овим тужбама тражиће се одштета од око 100.000 евра због обољевања од канцера услијед тровања осиромашеним уранијумом конкретних клијената, а то су махом војници, полицајци или војни резервисти, који су били 1999. године на Косову и Метохији или Југу Србије".

Пред судовима у Србији, уз помоћ италијанске судске праксе и вјештачењима у предметима у којима је поступао италијански адвокат, али и другим доказима, Алексић и Тартаља ће покушати да покажзу постојање узрочно-посљедичне везе између тровања осиромашеним уранијумом и обољевања од рака српских војника и полицајаца.

Алексић сматра да су његови клијенти били у идентицној ситуацији као италијански војници који су добили оштете пред судовима своје земље.

Канцеларији се, према његовим речима, до сада обратило око 2.000 клијената и сви су доставили медицинску документацију коју проверава тим вјештака.

Тужбе ће бити поднијете у име оних који имају адекватну медицинску документацију, која показује да је њихово малигно обољење посљедица дејства осиромашеног уранијума. 

Суду ће уз тужбе бити приложени и писани докази, које су домаћи органи раније прикупили у нашој држави за поступке вођене против челника НАТО-а и челника држава које су учествовале у бомбардовању.

То су пре свега докази изведени у поступцима вођеним 2000. године у Окружном суду у Београду и пред Међународним судом правде у Хагу 2004. године, затим италијанске пресуде у случају обољевања њихових војника који су били распоређени у мировним мисијама у бившој Југосалвији, судска пракса домаћих судова, вјештачења и медицинска документација.

За сада је планирано подношење такозваних "пилот" тужби, што подразумева покретање ограниченог броја поступака, ради уједначавања судске праксе на територији цијеле државе.

Италијанским војницима одштете, између 700.000 до милион евра по особи, исплатило је Министарство одбране Италије, јер их је оно послало на Косово и Метохију и у Босну и Херцеговину где су обољели од канцера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана