Штрбац: Тешко је говорити о помирењу без процесуирања одговорних
БЕОГРАД - Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац оцијенио је да је тешко говорити о помирењу Срба и Хрвата, у контексту хрватске акције "Олуја" и злочина у селу Грубори, код Книна, за који нико није одговарао.
Штрбац је нагласио да за злочин Груборима извршен прије четврт вијека нико није одговарао упркос томе што је у вези са њим све јасно и чак су и хрватски и међународни судови рекли да се десио.
"Све се зна, само нико није окривљен за овај злочин. Увијек се судило погрешним људима", рекао је Штрбац за телевизију "Н1".
Према његовим ријечима, све ово и те како утиче на помирење.
"Нас су учили да су најважнији прво истина, па одговорност, па онда помирење. Ми смо додавали и да људе треба обештетити. Овдје нити има одговорности, нити обештећења, тако да је тешко да дође до помирења", рекао је Штрбац.
Коментришући данашњи иступ хрватског предсједника Зорана Милановића и министра демобилисаних бораца Томе Медведа на комеморацији српским цивилима који су 1995. године убијени у селу Грубори код Книна, само двадесетак дана послије злочиначке акције "Олуја" у којој је из својих домова протјерано око 250.000 Срба, Штрбац је рекао да је тај иступ био "да се човјек расплаче, ако не зна позадину свега".
На питање да ли су у балансу уступци који се чине на обје стране, у вези са актуелном хрватском политиком помирења са Србима и међусобно пружање руку, с једне стране потпредсједника хрватске Владе Бориса Милошевића, из српске заједнице, који је присуствовао прослави у Книну, и са друге стране, највиших представника Хрватске, на челу са Милановићем, који су одали почаст српским жртвама током рата деведесетих, Штрбац је нагласио да ту нема ништа од паритета, нити се то може упоређивати.
"Хрвати у Книну славе (двоструки државни празник – дан побједе и дан бранитеља), то је њихов државни наратив, а ово је комеморација људима који су убијени у својим кућама, који нису имали никакве везе са ратом, 20-так дана после жОлујеж. Ми, бар могу да говорим у име већине нас избјеглица, то никако не можемо довести у исту раван, и никако не можемо подржати Србе који су отишли на то славље. Ма шта они о томе рекли, то јесте славље", рекао је Штрбац.
Он је истакао да у "Веритасу" никоме не оспоравају одлазак на комеморације, али да се не може тражити од Срба да славе једну од највећих трагедија свог народа, а то је "Олуја", која је злочин етничког чишћења, јер то су потврдили и међународни судови.
Штрбац је подсјетио да је у Груборима, на звјерски начин, убијено шест стараца, у склопу акције чишћења терена хрватске антитерористичке јединице, јер се очекивало да сутрадан прође "воз слободе", у којем је требало да буде хрватски предсједник Фрањо Туђман.
"Чистили су темељно, што се види по случају Грубора. Нису само убили све на шта су наишли, већ је то било иживљавање, то је био баш масакр. То је било застрашујуће, а још горе је било што су одговорни у Книну на питање представника међународних организација рекли да је то био сукоб њихових полицајаца са заосталим жчетничким бандамаж, и да је чак један полицајац погинуо. Наравно да није било никаквих четника, већ старци који су ту остали из неких својих разлога", рекао је Штрбац.
Медији преносе да је Милановић на комеморацији у Груборима одрецитовао дио пјесме Алексе Шантића "Остајте овдје", док је Медвед рекао да су овакве комеморације прилика да се ода почаст невинима, те да је потребно улагати напоре да се такве ствари из прошлости више никада не понове.
У селу Грубори код Книна је 25. августа 1995. године убијено шест старијих српских цивила и запаљено 20 кућа.
Убијени су Марија Грубор /1905/, Милош Грубор /1915/, Јован Грубор /1930/, Милица Грубор /1944/, Ђуро Карановић /1954/ и Јован Карановић /1922/.
Прве информације о масакру саопштили су представници УН, који су се критичног дана налазили у рејону села, па чек и сликали специјалце како излазе из села.
Жупанијско државно тужилаштво у Загребу је 2010. године подигло оптужницу против тројице бивших припадника хрватске Специјалне полиције "Лучко" због ратног злочина над српским цивилима.
Оптужени су Фрањо Дрљо, који је био командир групе, Божидар Крајина и Игор Бенети, а суд у Загребу је 2014. донео ослобађајућу пресуду.
На ову пресуду уложена је жалба, коју је суд прихватио па је суђење обновљено 2016. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
