“Срећан живот” Срба уз батине и метак

Агенције
“Срећан живот” Срба уз батине и метак

КОСОВСКА МИТРОВИЦА - Горко су се Срби, и са сјевера Косова и Метохије и они који живе по гетима јужно од Ибра, насмијали ових дана на изјаву премијера привремених институција у Приштини Аљбина Куртија који је у исповијести на Џексон школи глобалних послова Универзитета Јејл у Конектикату у САД рекао како он, ето, жели да “Срби на Косову буду срећни”, али да код Срба нема жеље да прихвате плодове његове већ четворогодишње власти.

- Која црна наша срећа? За срећу су потребни слобода, мир, нада, извесна будућност, безбедно окружење за нашу децу, а шта ми од тога имамо? Ништа! Слушајући Куртија, рекао би човек да ми овде имамо све, али да смо незахвални на томе, да нам је обезбедио све услове за срећан живот, а ми у ствари немамо ништа, ми се овде боримо за голи живот и опстанак - прича Милован Т, Србин из Звечана, забезекнут просто питањем РТ Балкан “да ли је срећан под влашћу Аљбина Куртија”.

Према ријечима премијера привремених приштинских институција, “Срби на Косову осјећају олакшање од криминалних структура” али га брине што у српској заједници “нема ни среће ни ентузијазма због тога”, нема ни “ентузијазма за косовски систем”.

Истовремено, док је причом безочно обмањивао присутне на Јејлу, Курти је Србе који су крајем маја прошле године протестовали због упада специјалаца у зграде општина на сјеверу назвао просто “руљом”.

- Специјалци који говоре само албански под нашим прозорима, затим патроле на улици, дуге цеви, а неки су и под маскама. Кад пођемо само до Звечана, неколико километара од Митровице, чека нас барем једна, ако не и две или три контроле, претреси, шиканирања... На путу до Лепосавића је по злу чувени пункт код Бистричког моста на коме су пре само који месец пуцали на наше сународнике. Ту су већ претреси много озбиљнији, могу да се добију и батине ако човек каже једну реч - описује “срећан живот” Срба на Косову, један од саговорника из Северне Митровице који је, како каже, толико “срећан, безбједан, пун наде и ентузијазма за косовски систем” и толико се слободно осјећа да ни за живу главу не пристаје да му објавимо макар име и прво слово презимена.

Причају Срби са Косова и Метохије, и са сјевера, и из гета јужно од Ибра да и данима могу набрајати и описивати свој “срећан живот” под Аљбином Куртијем у Звечану, Лепосавићу, Зубином Потоку или Грачаници.

- Најпре смо се супруга и ја баш онако слатко насмејали кад смо на неком порталу видели тај наслов, како “Курти жели да Срби на Косову буду срећни”. Онда смо заћутали, погледали се и само што нисмо заплакали. Не смемо дете да пустимо из стана на улицу, бојимо се провокација оних који прелазе преко моста на Ибру и свако поподне су на шеталишту - прича један од саговорника из Северне Митровице.

Срећни су, кажу, кад у Митровици или Звечану по енклавама јужно од Ибра прође дан, а нико не буде ухапшен, оптужен за ратни злочин или угрожавање уставног поретка, напад на међународне снаге. или кад не стигне вијест да је неко од Срба осуђен на вишегодишњу робију, уз два свједока Албанца.

- Срећни смо кад одемо 60, 70 километара до Рашке, Пазара, Врања, по плату или када кренемо у централну Србију, а на Јарињу или Брњаку нису километарске колоне па не морамо да чекамо сатима. Срећни смо и кад прође један једини дан без најава из Приштине о насилном отварању моста на Ибру, или о преузимању, заузимању школа и болница. Срећни смо кад прође ноћ без експлозије, без пуцњаве - кажу углас Срби са Космета.

Било би добро да оде

Када причају о лицемјерном премијеру привремених институција у Приштини  Срби имају поруку за њега.

- Што се тиче Куртија и његове тврдње како жели да Срби на Косову буду срећни, наша велика срећа била би, али заиста, без обзира што би трајала тек неколико тренутака, да он оде и да нас остави на миру, да престане да нас усрећује - поручује један од саговорника са главног шеталишта у Северној Митровици на коме, локал по локал, полако али сигурно заузимају комшије Албанци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана