Срђан Граовац, историчар, за “Глас Српске”: Договор могућ, али без Куртија

Историчар из Новог Сада Срђан Граовац ове Лајчакове ријечи доживљава као очајну демонстрацију силе, јер Бриселу и Вашингтону очигледно понестаје времена, али и средстава принуде да косовски чвор буде разријешен прије окончања рата у Украјини, а да би се Русији из руку избио “косовски преседан”, као оправдање за припајање Крима и Донбаса. Мишљења је и да нови састанак у Бриселу неће донијети ништа ново те да и поред ових Лајчакових упозорења ниједна страна неће ставити параф на поменути документ споразума.

- Председник Србије Александар Вучић је о том питању био веома јасан. Он је прихватио француску-немачки предлог, али само као иницијативу, односно као оквир за даље преговоре. Не треба заборавити да је предуслов за било какве даље преговоре о будућем статусу Косова формирање Заједнице српских општина. Уосталом такав став имају и међународни званичници, који се, ето, сетише да би требало поштовати потписане међународне споразуме. Али Аљбин Курти се томе отворено противи. И мислим да ово најбоље говори у којем би тону могао протећи овај нови састанак у Бриселу. Значи иако Лајчак сматра да ће доћи до некаквог парафирања споразума, мислим да од тога, бар за сада, неће бити ништа - истакао је за “Глас Српске” Граовац.

ГЛАС: Да ли све ово некако подсјећа и на преговоре у Рамбујеу, поготово због самог садржаја понуђених рјешења за Србију, ултиматума “узми или остави”, али и стварања једног сценарија по којем би Србија била оптужена за саботирање преговора?

ГРАОВАЦ: Истина, али и на неке друге међународне мировне конференције па и ону када је склапан мир у БиХ. Исте методе притиска се спроводе. И то није ништа ново. Али сматрам да у интересу западних земаља није да Србија одбије било какав споразум и онда буде окривљена за опструкције. Сматрам да им је жеља да коначно дође до неког споразума, прихватљивог за обе стране, јер је у овим компликованим међународним односима изазваним ратом у Украјини за западне земље од виталног интереса да косовско питање буде решено.

ГЛАС: Зашто, можете ли објаснити?

ГРАОВАЦ: Два су кључна разлога. Први, да се утицај Русије у Србији смањи, односно прекину везе између Београда и Москве које се огледају по питању статуса КиМ. Други разлог након потписивања овог споразума, Путин се више не би могао позивати на косовски преседан. Такође, треба знати и да је политика Вашингтона према питању независности Косова непромењена.

То је за њих зацементирано и сматрају да преговори треба да послуже само да би био пронађен модалитет да тако нешто буде прихватљиво и Београду, али и осталим чланицама Европске уније, које су до сада биле на страни Србије када је реч о  овом питању. Они знају да то не може проћи у Уједињеним нацијама, али је Европској унији, Америци и НАТО-у тако нешто потребно због глобалне политике. Видећемо како ће западне земље приволети Куртија да пристане на ЗСО. Биће то највећи проблем, јер је он последње изборе добио управо на причи да неће дозволити формирање ове заједнице те да неће бити никаквих преговора са Србијом. Због тога ми је најреалнији сценарио да ови преговори у Бриселу пропадну, али и да Курти оде са власти, након чега би могло бити настављено са започетим.

ГЛАС: Поједини британски парламентарци недавно су истакли да не смије бити дозвољено да на Косову буде прављена некаква нова Република Српска? Шта се крије иза прављења оваквих паралела?

ГРАОВАЦ: Не само они, већ и многи други западни политичари, који су готово увек за нефункционалност БиХ, која је очигледна, окривљивали само и искључиво Републику Српску, а не оне који су за то и заиста криви. Та иста међународна заједница је много пута прекршила Дејтонски мировни споразум, међународно-правно обавезујући документ. Када би он био поштован, ситуација у БиХ би била сасвим другачија и боља. Уместо тога и даље траје процес дерогирања надлежности Републике Српске, да би била створена некаква унитарна и грађанска БиХ.

ГЛАС: И када се неко противи тим намјерама западних земаља, као што ради Република Српска, одмах се ставља на оптуженичку клупу уз оптужбу да је некакав реметилачки фактор.

ГРАОВАЦ: Управо тако, и онда се прави једна таква паралела, злонамерна паралела да би било приказано да би стварање Заједнице српских општина на Косову могло бити велика сметња и дестабилизујући и реметилачки фактор у некој будућности. А знате зашто се то ради? Па за њих је Заједница српских општина нешто непотребно. Сматрају да је то излишно, али и велики уступак који они, ето, праве Србији. Такође на овај начин у преговорима желе смањити евентуалне институционалне надлежности ове заједнице.

ГЛАС: Аљбин Курти је прије пар дана истакао да приједлог садржи тачку о формализацији статуса Српске православне цркве, која се, како је рекао, назива вјерска заједница на Косову.

ГРАОВАЦ: Ако му је веровати, јер он врло често свашта каже. Током свих досадашњих преговора питање Српске православне цркве на Косову и Метохији било је једно од кључних, од њеног положаја и статуса до црквене имовине, коју покушавају отети. Још је Ахтисаријев план предвиђао посебан статус манастира и цркава на КиМ. И он, суштински гледано, није био нимало лош. Србија ће на томе инсистирати и убудуће, а верујем да ће и међународна заједница имати став о том питању као и раније. Оваквих и сличних изјава Курти је имао и раније. Када се анализирају, оне нису нимало безазлене и смишљено су пласиране. То је и део његове преговарачке стратегије, да би из свега извукао максималну корист.

Лајчак

ГЛАС: Говорећи о ЗСО Лајчак је истакао да у ЕУ постоји низ модела заштите права мањина. Како гледате на то што је Србе на КиМ ставио у ту групу?

ГРАОВАЦ: То је у складу са размишљањима већине земаља Европске уније, да је Косово независно, па самим тим су и Срби мањина у том смислу. Лајчак овом својом изјавом у ствари и прејудицира евентуално решење косовског питања, што никако не би требало да буде његов задатак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.