Србија услвојила Закон о климатским промјенама, први на западном Балкану
БЕОГРАД - Србија је међу првим земљама западног Балкана донијела Закон о климатским промјенама, који је усвојен у парламенту као први корак у одлучној борби против климатских промјена.
Министар заштите животне средине Србије Ирена Вујовић је истакла да је овај закон основ за успостављање система за ограничење емисија гасова са ефектом стаклене баште, што ће се позитивно одразити на здравље грађана и привредни развој.
Она је навела да су климатске промјене глобални проблем који све уједињује, и зато усвајањем овог кровног акта, Србија наставља да даје свој допринос глобалној борби и уједно потврђује одговорност према грађанима, саопштено је из Министарства заштите животне средине Србије.
"Када је реч о климатским променама, Србија је показала да одлучно корача ка ЕУ. Један од приоритета Зеленог договора је усвајање Европског климатског закона, а Европска комисија је усвојила предлог овог акта. Усвајањем закона Србија потврђује да је на европском путу", истакла је Вујовићева.
Вујовићева је навела да ће међу позитивним ефектима овог закона бити већа отпорност друштва на нежељене ефекте климатских промјена, а посебно сектора попут здравства, водопривреде, шумарства и пољопривреде.
Она каже да ће примјена Закона позитивно утицати и на привредни раст и развој и додатно ће Србију приближити стандардима и захтјевима европског тржишта, као и чланству у ЕУ.
Оснива се Институт за вјештачку интелигенцију
Влада Србије донијела је одлуку о оснивању Истраживачко-развојног института за вјештачку интелигенцију, који ће допринијети развоју иновативности и предузетништва, с циљем креирања врхунског кадра, будућих лидера српске економије, као и привлачењу инвестиција у ову област.
За оснивање овог института већ постоје предуслови, с обзиром на то да српски образовни систем већ има искуства у стварању кадрова за веома успјешан ИТ сектор.
Осим тога, глобалне компаније које послују у Србији, већ користе вјештачку интелигенцију, што ће обезбедити развој сарадње овог института и привреде, саопштено је из Владе Србије.
Влада је на сједници усвојила и Акциони план до 2023. године с циљем спровођења Стратегије запошљавања у Србији за период од 2021. до 2026. године, којим су предвиђене конкретне активности и рокови за реализацију циљева и мјера Стратегије.
Влада је усвојила и три уредбе - о утврђивању Годишњег програма коришћења средстава за одрживи развој и унапређење шумарства, о утврђивању Годишњег програма мјера за спровођење одгајивачког програма и о класификацији и поступку унапређења објеката за сакупљање, прераду и уништавање споредних производа животињског поријекла и добијених производа.
За реализацију Годишњег програма коришћења средстава за одрживи развој и унапређење шумарства издвојено је 800 милиона динара /6,8 милиона евра/ за заштиту и његу шума, пошумљавање, градњу и реконструкцију шумских путева, производњу шумског сјемена и садног материјала, едукацију и промоцију развојно-истраживачких и других послова од општег интереса за шумарство.
За спровођење Годишњег програма мјера за спровођење одгајивачког програма обезбијеђено је 250 милиона динара /2,12 милиона евра/, а њиме се утврђује обим и врста мјера код великих и ситних преживара, кошитара, у свињарству, живинарству, пчеларству и аквакултури.
Уредбом о класификацији и поступку унапређења објеката за сакупљање, прераду и уништавање споредних производа животињског поријекла и добијених производа прописано је сврставање објеката у којима се послује споредним производима животињског поријекла у одговарајућу класу.
Класификацију ће спроводити комисија коју образује надлежно министарство, према стандардима ЕУ, јер, будући да је Србија земља кандидат за чланство у ЕУ, у обавези је да утврди мјере и активности будућих реформи сектора пољопривреде, укуључујући и управљања споредним производима животињског поријекла.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
